Нафтни шок после кога су осамдесетих година у Србији уследиле рестрикције ушао је песму Радета Јоровића „Дођи душо да штедимо струју", а Неле Карајлић је у Дану републике певао: „Затварај прозоре, не ради гријање!" Да ли ће и о предстојећој енергетској кризи бити испевани стихови није познато, али је већ сада јасно да ће ове зиме струја бити најскупља српска реч.

Ову енергетску кризу, у којој се данас налазе и Србија и свет, пре годину дана нико није могао да предвиди. Изузев, можда, певача народне музике Радета Јоровића. И то пре скоро четири деценије. Дискографска кућа ПГП РТС је 1985. године објавила ЛП плочу „Нисам ћата", а на њој се нашла и енергетски ефикасна песма: „Дођи, душо, да штедимо струју". У њој Раде Јоровић, у тренутку када је „ноћ дуга, а кратак дан" и када су, речником електроинжењера речено, највећи пикови потрошње електричне енергије, своју драгу позива да пређе на чврсто гориво - дрво.

Почетком осамдесетих година прошлог века, и Србију у свет тресла је енергетска криза. Томе је претходио нафтни шок након кога је цена нафте на светском нивоу поскупела осам пута. Београдски недељник НИН је 2. августа 1981. године објавио насловну страну „Мрак усред лета" у којој је најавио „редукцију струје".

На почетку текста написаног пре 41 годину, НИН цитира Марка Никшића, директора Заједнице југословенске електропривреде у којој каже: „Може нас спасити једино кишна и хладна зима".  Новинар Шћепан Рабреновић пише како су нас у школи учили да је наша земља богата енергетским сировинама, али да је сада „крај једног мита". Енергетска криза је осамдесетих ушла и у нови примитивизам, па је Забрањено пушење певало: „Данас је Дан Републике и стара каже: Јеси л' нормалан, Драгане? Затварај прозоре, не ради гријање!", да би Кугуарси опевали енергетску кризу 1999. у популарној песми „Зима".

Да ли ће и о овој енергетској кризи бити испевани стихови није познато, али је већ сада јасно да ће ове зиме струја бити најскупља српска реч.

Енергетска стабилност

Ресорна министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић не најављује рестрикције. Не најављује их ни председник Србије Александар Вучић, иако за ону следећу зиму каже да ће бити поларна. И министарка рударства и енергетике каже да „наш елекетроенергетски сектор пати у тренутку када се свет налази у енергетској кризи".

Радован Станић, директор снабдевања у Електропривреди Србије, такође је у четвртак 22. септембра изјавио да је „енергетска стабилност угрожена због ситуације у региону".

Министарка енергетике најавила је да ћемо на увоз електричне енергије потрошити три милијарде евра. Прошле грејне сезове увоз струје коштао нас је 1,1 милијарди евра, подаци су Министарства енергетике. А струја је ове године на берзи и до десет пута скупља него претходне зиме. А ЕПС ће, према проценама, 15 одсто дневне потрошње морати да надокнати увозом.

У првој половини прошле године ова компанија била је извозник струје и извезла је чак 600 гигават сати  електричне енергије. Али је струја тада била јефтина. Просечна берзанска цена тада је износила свега 61 евро по мегават часу. Што значи да ванредно велики извоз ЕПС-у није донео ванредно велики приход. По том основу ЕПС је приходовао тек неколико десетина милиона евра.

Међутим, у другој половини године, ЕПС је морао да увози струју. Али је струја тада у просеку била чак три пута скупља - 200 евра по мегават сату. На крају године, компанија је била у минусу од скоро 15 милијарди динара, што је чак 126 милиона евра, показује финансијски извештај ЕПС-а.

Задуживање за струју

Да би покрио тај јаз у билансу, ЕПС је узимао кредите од неколико банака које послују на српском тржишту. За те кредите је гарантовала држава, што значи да ако у једном тренутку ова компанија не буде могла да враћа своје дугове, ти кредити могу постати трошак пореских овезника. А у нову грејну сезону, ЕПС улази са новим руководством, али и са 40 одсто већим дугом (закључно са 2021. годином, за шта постоји званични податак на АПР-у).

Уколико се ЕПС ове зиме буде задужио за споменутих три милијарде евра како би покрио јаз у билансу, задуженост ове компаније додатно ће се повећати неколико пута. Нето дуг ЕПС-а на крају 2021. године износи 1,1 милијарду евра. А укупни приходи компаније износили су 2,7 милијарди евра.

Професор Машинског факултета Милош Бањац је у емисији Око рекао да је, због свега тога, питање шта ће бити са ЕПС-ом за неколико година.

„Али мислим да нас Влада држи у балону и превише заштићене. Грађани су у поштеђеном положају у односу на производњу електричне енергије у Србији. Ако производи довољно енергије да може да снабдева домаће тржиште, ЕПС не прави минусе. А ако мора да увози скупу струју, која је 10 пута скупља од производне цене, коју ће у једном тренутку да продаје јефтинo, то ће да се пребије по леђима грађана. ЕПС нема енергију или неки нови новац којом може да компензује тај недостатак без увоза", објашњава Бањац.

Међутим, стручњак за енергетику Милош Здравковић подсећа да смо пре светске енергетске кризе имали нашу енергетску кризу која је кулминирала у ноћи између 12. и 13. децембра у Термоелектрани Никола Тесла.

„Годинама је ЕПС био извозник енергије, ми смо од наших предака наследили најбољи електроенергетски систем у овом делу Европе. ЕПС смо довели у ову ситуацију после онога што се дешавало прошле године", каже Здравковић. „Уместо да ова компанија на извозу струје заради око 1,5 милијарди долара. Додатно, хендикепирани смо јер је просечна потрошња у српском домаћинству већа него у европском."

Мање струје

Републички завод за статистику недавно је објавио податак према коме је производња у сектору електричне енергије у првих седам месеци ове године 13,4 одсто мања него у истом периоду прошле године. Шта је разлог мање производње?

„Узрок томе је вишедеценијско неулагање у нове производне капацитете, али и губици дистрибутивног система, који износе 3.800 гигават сати", каже Здравковић. „Али ако додамо губитке у Електромрежи Србије (ЕМС), односно у преносу, долазимо до износа од 4.500 гигават сати, што је једнако годишњој производњи Костолца, односно око 15 одсто укупне производње".

Ипак, економиста Александар Ковачевић сматра да обарачи електроенергетског система нису у ЕПС-у, нити је узрок томе лоше управљање компанијом, иако је од 2014. године до данас дошло до заостатка у ископавању јаловине да би се дошло до угља.

„Постоји ризик искључења и рестрикција на европском ниву", подсећа Ковачевић „Код нас је тај ризик мањи него у европском просеку, али ми смо део јединствене европске интерконекције. Изложени смо том ризику. Наш допринос стабилности европског електроенергетског система није мали, Србија располаже хидроелектранама, које су значајне за стабилност целог електроенергетског система Европе."

Хладно је, угриј ме

Ковачевић додаје да се сада, када је хладно време, те хидроелектране користе за домаћу потрошњу и тиме се покрива ситуација када становништво са огревног дрвета, недовољног даљинског грејања или гаса, прелази на грејање електричном енергијом.

„Да ли због ниске цене струје, да ли због околности да домаћинства тада немају довољно огревног дрвета, али ми у једном периоду зиме, обично у децембру и јануару, дођемо у ситуацију да је систем изложен великом напону", каже Ковачевић. „Систем технички то може да поднесе, али су губици велики у данима када су опетрећења велика. Није рационално да за ту сврху користимо врло вредне објекте од стратешког значаја за цео континент. Постоје периоди када би, са мог становишта, било рационално редуковати потрошњу - једним одговорним позивом становништву да у тим данима смањи потрошњу", сматра Ковачевић и додаје да су то дани када домаћинства, као највећи потрошачи електричне енергије, могу да оборе електроенергетски систем.

Према подацима из енергетског биланса, највећи удео у потрошњи електричне енергије имају домаћинства, чак 49,4 одсто. Индустрија у структури потрошње учествује са 31 одсто и тај проценат у укупној потрошњи готово да се не мења последњих неколико годиона.  Тако да се не може рећи да струју сада увозимо јер наша индустрија расте, већ зато што производња струје пада. Јавне и комерцијалне делатности у потрошњи учествују са 19 одсто, подаци су из енергетског биланса.

Али, парадоксално је то што смо у тренутку док се од домаћинстава очекује да уштеде струју како би помогли ЕПС-у, од министарке рударства и енергетике чули да у јавним предузећима постоји проблем са уштедом струје. Како и да тај проблем постоји и у ЕПС-у.

Где су онда прекидачи за обарање електроенергетског система? У домаћинствима, у јавним предузећима, у ЕПС-у или на скупој европској берзи струје? И треба ли песма Радета Јоровића „Дођи, душо, да штедимо струју" да уђе у пословне планове јавних предузећа за следећу годину, планове које би Влада, након што се формира, требало да усвоји пре почетка ове поларне зиме?