Једини гас који Србија има је руски гас. До сада је један део гаса набављала по цени од 270 долара за 1.000 кубика, а остатак по тржишној цени. Међудржавни споразум са Русијом истекао је 21. маја, а управо се преговара се о новом, који подразумева и нову цену гаса. Како је најављено, Вучић ће о томе разговарати с Путином 25. маја. Уколико би Србија Русији увела санције, плаћање гаса по тржишној цени било би велики ударац за српски буџет. А у ЕУ се спрема шести пакет санкција који се односи и на забрану увоза руских енергената.

Шести пакет санкција Русији којим се забрањује увоз руске нафте, а који Европска унија управо спрема, биће, како рече Виктор Орбан, „за привреду разоран као атомска бомба". Само се не зна за кога: европску или руску привреду. А после две недеље преговора не зна се ни када ће шести пакет бити усвојен.

Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, убеђена је да ће економске последице бити разорније по руску него по европску привреду. Мађарски премијер Виктор Орбан, са друге стране, мисли на ће ембарго на увоз руске нафте бити „атомска бомба" за Европу, а не Русију.

Кад се погледају подаци о увозу енергената из Русије јасно је и зашто: 95 одсто гаса и 70 одсто нафте Мађарска увози из Русије. То су подаци које је недавно објавио Фајненшел тајмс. Али Мађарска није једина земља у Европи која је зависна од руских енергената и која због тога тражи изузеће из шестог пакета санкција.

Изузеће тражи и Словачка, која од Русије увози 90 одсто гаса и 70 одсто нафте. Ипак, ту није крај овом списку, јер изузеће траже и Бугари који од Руса увозе 75 одсто гаса и 40 одсто нафте.

Али, зависне од руског гаса су и Чешка и Летонија, које скоро половину нафте увозе из Русије. А негодује чак и Грчка, која од Русије толико енергетски не зависи, али грчки танкери превозе руску нафу, па ће губитке претрпети и грчка економија.

Пољска историја и економија

Ипак, има и земаља ЕУ, које упркос својој енергетској зависности од Русије, гласно заговарају усвајање ембарга на увоз руске нафте. Иду чак и корак даље и траже забрану увоза руског гаса. Пољска је такав пример. Према подацима Евростата, званичне статистике ЕУ, Пољска из Русије увози 54 одсто гаса и 67 одсто нафте. Пољска је последњих година чак и смањила зависност од руског гаса и обезбедила друге изворе снабдевања. На јесен би требало да почне са радом Балтички гасни ток, који ће Пољска гас добијати из Норвешке преко Данске и Балтичког мора.

Иако је, међутим, пре десет година  удео зависности од руске нафте и гаса око 90 одсто, Пољска и даље од Русије енергетски зависи.

Марко Бабић, професор универзитета у Варшави, каже да се то што је Пољска најгласнија када је о усвајању шестог пакета санкција реч, не може објаснити само економијом, већ историјом.

„Од почетка деведесетих година Пољска на Русију гледа као на политичког ривала. За Пољаке ослобађање од руског гаса значи и ослобађање од руског утицаја. Пољаци су данас спремни да плате било коју цену да би у тој намери успели", каже Бабић за емисију „Четвртком у 9" на РТС-у.

Милијарду долара дневно

Ипак, усвајање шестог пакета санкција Пољска није успела да убрза. Није га убрзала чак ни Украјина која је у среду, 11 маја, први пут од почетка рата, зауставила транспорт руског гаса ка Европи. Украјина је тада затворила транзитну тачку Сохранивку, преко које трећина руског гаса иде у Европу.

Јер, парадоксално, све време док траје рат у Украјини, Европа која санкцијама кажњава Путина, како би му смањила извор прихода за рат, заправо је највећи Путинов финансијер. Куповином руске нафте и гаса, Европа Путину обезбеђује стабилан извор прихода за рат. У зависности од цене и количине, Путин на продаји енергената заради од 800 милиона до милијарду долара. Дневно!

Али, Европа не може да се ослободи руских енергената преко ноћи. Све и да шести пакет санкција буде усвојен, нафта неће преко ноћи престати да стиже у Европу. Да би се потпуно ослободила зависности од руских енергената и то у наредних 10 година, Европска унија мора да уложи чак 300 милијарди евра. Што је огроман новац, поготово ако се зна да је у пројекат Северни ток 2 којим је било предвиђено да гас од Русије до Немачке стиже преко Балтичког мора, уложено чак 10 милијарди евра. Тај пројекат је замрзнут још првог дана рата у Украјини. Међутим, руски гас у Немачку наставио је да стиже пуном паром Северним током 1.

Немачка је у протеклих неколико недеља зависност од руске нафте смањила на око 35 одто. Међутим, најмоћнија европска привреда, своју конкурентност је добрим делом заснивала и на јефтиним руским енергентима. Бундесбанка већ је направила процену. Уколико би Немачка потпуно престала да купује руске енергенте то би немачку привреду увело у рецесију, а пад економске активности износио би пет одсто.

Цена трговинског рата

Горан Радосављевић, професор на ФЕФА факултету, каже да алтернатива руском гасу постоји, али је скупља и мора дуго да се чека: „Европска позиција је изузетно незавидна. Европа се није припремила за овај сукоб. Све њихове прогнозе базирале су се на енергетском увозу јефтиних енергената из Русије, алтернатива је било врло мало и није се улагало у њих. Што је потпуно нормално, јер ако имате стабилну линију градског превоза којом се довозите до посла нећете куповати авион, који је много скупљи", каже Радосављевић за „Око магазин".

На питање да ли је амерички течни нафтни гас тај авион који се нуди Европи, Радосављевић одговара да то није само авион, већ за њега треба да се изгради и писта - мислећи на терминале за течни нафтни гас које Европа нема.

Али, шести пакет санкција биће „атомска бомба" и за руску економију. Мада је и претходних пет пакета санкција темпирана временска бомба за Русију.

На први поглед, чини се да Путин овај трговински рат добија. Рубља је ојачала и сада вреди више него пре почетка ратних операција. Русија сада чак има и суфицит у спољној трговини са Европском унијом, који је због скупљих енергената још додатно повећан.

Међутим, Русија од Европе трговински зависи. Европа је главни спољно-трговински партнер Русије. Из Европе у Русију годишње стиже роба вредна 90 милијарди евра. Међутим, од Европе Русија увози високу технологију у вредности од око девет милијарди евра годишње. А без технологије нема ни раста. Што значи да ће руски привредни раст на дуги рок бити ошишан.

Јелена Жарковић, професорка Економског факулетата, каже да Русија тренутно пуни буџет приходима од енергената, али на дуги рок гледано, руска привреда ће због санкција патити: „Три четвртине страних инвестиција у Русију стиже из Европске уније. То су компоненте које су неопходне за неке гране руске индустрије, које Русија неће моћи да набави из Кине. Руска привреда не може да буде самоодржива. 'Сименс' је после 170 година пословања у Русији одлучио да се повуче из ње", каже Јелена Жарковић.

А како ће шести пакет санкција погодити неутралну Србију, која од Русије зависи енергетски, а од Европе трговински?

Између две ватре

Србија у Русију годишње извезе робе у вредности од 800 милиона долара, док у Европску унију извезе чак 17 пута више! Прилив страних инвестиција из Европе износи неколико милијарди евра, годишње. Највећа страна инвестиција из Русије у Србију била је куповина Нафтне индустије Србије за 400 милиона евра.

Међутим, Србија од Русије годишње увезе енергенте у вредности од пола милијарде евра. Једини гас који Србија има је руски гас. До сада је један део гаса набављала по цени од 270 долара за 1.000 кубика, а остатак по тржишној цени. Тај међудржавни споразум истекао је 21. маја.

Уколико би Србија Русији увела санције, плаћање гаса по тржишној цени било би велики ударац за буџет. На пример, Народна банка Србије је у среду 18. маја објавила Извештај о инфлацији. У њему се наводи да је цена гаса на тржишту за годину дана порасла и до 500 одсто. А било је дана, као почетком марта, када се гас на берзама продавао и по цени већој од 3.000 долара, дакле чак 1.000 одсто у односу на исти период прошле године. То значи да би нам само за гас годишње требало од три до шест милијарди евра годишње, а цео буџет износи 14 милијарди евра.

Такође, Србији је, због санкција које је Европа уводила Русији, већ претила нафтна криза. Четвртим пакетом санкција, који је усвојен 15. марта, компанијама из Европске уније забрањена је  било каква трансакција са фирмама у којима 12 руских предузећа има власнички удео већи од 50 одсто. На црној листи Европске уније био је и Гаспромњефт, који је тада у НИС-у имао 56,15 одсто акција. 

Шести пакет

Нафта у Србију стиже преко хрватске компаније Јадрански нафтовод Јанаф, па је та забрана била јасна и недвосмислена. А НИС на српском тржишту малопродаје нафтних деривата има удео већи од 70 одсто. Само једна четвртина сирове нафте вади се на српским нафтним пољима. Остатак долази из увоза.

Петим пакетом санкција, Европска унија је направила изузетак, па се Србији није догодила нафтна криза. Хоће ли нам се, међутим, нафтна криза догодити након што Европска комисија, консензусом усвоји шести пакет санкција?

Ако се компанијама из ЕУ забрањује увоз руске нафте, како ће онда Јанаф (компанија из ЕУ) да увезе нафту за НИС? Значи ли то да у Србији нафте неће бити? У Јанафу нису могли да одговоре на ово питање, јер су, како кажу, „компанија која се листира на берзи".

Горан Радосављевић, професор на ФЕФА факултету, тврди да снабдевање Србије нафтом неће бити угрожено. „Шести пакет санкција био би усмерен на нафту која је пореклом из Русије. А НИС не увози доминантно руску нафту", објашњава Радосављевић.

Удео руске нафте у НИС-овом увозу тренутно износи 10 до 20 одсто.

У сусрет шестом пакету санкција НИС је на Београдској берзи променио власничку структуру. Гаспромњефт у НИС-у сада има 50 одсто власништва.

Ова трансакција одиграла се у кругу Гаспромове породице. Јер је купац 6,15 одсто акција ћерке фирме Гаспромњефт управо мајка фирма - Гаспром. Суштински није се променило ништа јер су Руси задржали већинско власништво. Формално, променило се све. Јер, европске компаније послују са Гаспромом, који није на европској црној листи. Преко ове компаније Европа и купује руски гас. Гаспромњефт је фирма са којом Европа не сарађује и која је под ембаргом. Може ли, ипак, неким новим пакетом санкција већинско руско власништво у НИС-у поново за Брисел да буде спорно?

Урош Делевић, професор Универзитета у Лондону, каже да, када је та прича први пут потегнута, нама је саопштено да је на неки начин Србија била уцењена и да је морала да гласа против Русије у Уједињеним нацијама како би јој се омогућило да може да добија нафту: „А сада смо опет дошли у ситуацију да тиме могу да нас уцењују. Политика константног уподобљавања наше политике страним захтевима је веома лоша и то може тако да иде у недоглед. Ми треба да заступамо став да ми нисмо Русија и да се не треба преко наших леђа борити са Русијом", каже Делевић.

Међутим, нема само Европа простор за уцене када је о Србији реч. Има га и Русија.

Лајк и дислајк

Актуелни гасни споразум са Русијом истиче крајем маја и у току су преговори о новом. Владимир Путин зна да за Србију нема решења гасне једначине без руског гаса, а простор за руски утицај у Србији оставља и већинско руско власништво у НИС.

По којој год цени да се набавка гаса из Русије договори (а спомиње се износ од 600 до 800 долара за 1.000 кубика), врло вероватно је да ће се приликом потписивања међудржавног споразума председник Александар Вучић састати са руским председником Владимиром Путином. Језиком друштвених мрежа речено, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и немачки канцелар Олаф Шолц неће лајковати слику на којој се рукују српски и руски председник.

Неће је лајковати ни један део домаће јавности. Оне која тврди да је од Александра Вучића лицемерно то што Русији неће да уведе санције, док Србију води ка Европској унији.

Да ли су у праву они, или је можда у праву други део јавности који тврди да је лицемерна Урсула фон дер Лајен, која Владимира Путина кажњава санцијама, а у ствари је Европа главни финансијер његових ратних операција? Све док од Русије купује нафту и гас.

Или је лицемер Владимир Путин, који земље ЕУ ставља на списак непријатељских земаља, али није гадљив на милијарду долара дневно којим Европа плаћа руски гас и нафту?

Или је лицемер Володимир Зеленски који на транспорту руског гаса кроз Украјину годишње заради две милијарде евра?

Какав год да је одговор на сва ова питања, једно је сигурно: сви заједно ћемо ући у врли нови свет у коме ће храна бити скупа, а енергенти још скупљи.