Према пројекцијама ММФ-а, наша земља може очекивати побољшање економских параметара у наредном петогодишту, што ће се рефлектовати и кроз раст реалних доходака (плата и пензија), односно животног стандарда. Наравно, увек постоји ризик од остваривања пројекција, али после снажног економског удара изазваног пандемијом тешко је очекивати да би се нешто слично могло поновити а што би могло битније пореметити прогнозе ММФ-а.

Може се рећи да се у прва половини 2021. Србија има добре економске индикаторе, упркос тешким околностима услед пандемије. Да се српска привреда захуктава, указују три главне макроекономске величине (уз БДП):  индустрија, извоз (и увоз), те промет у трговини на мало.

Наиме, у односу на лане, у периоду јануар-мај индустрија је порасла за 10,3%, трговина на мало скоро 13%  реално, извоз 28% (а увоз 18%, обоје у еврима). Иначе, снажан раст извоза последица је снажног повећања извоза прерађивачке индустрије (од скоро 27%). Наставак солидног пораста робног извоза Србије биће подржан даљим растом инвестиција у извозно оријентисане секторе, као и опоравком екстерне тражње (уз очекивани успешан процес вакцинације широм света). Додатно, привредни опоравак је значајно подржан и израженим растом у грађевини (који се процењује на близу 20% у првом тромесечју ове године).

Иако тенденције у мају нису била толико добре као у претходним месецима, што је и очекивано имајући у виду вома ниску базу посебно у априлу, чини се да ће висок раст економске активности у 2021. бити остварен. Десезонирани индекс БДП-а показује да је привредна активност у прва три месеца 2021. већ благо премашила свој највиши преткризни ниво, док ће висок раст у другом кварталу (вероватно око 15% међугодишње) додатно поправити релативну позицију Србије.

Судећи по изјавама највиших званичника, међугодишњи привредни раст у првом полугођу 2021. биће високих 8,3%. Да ће у 2021. бити постигнут висок економски раст (6%) тврде и експерти окупљени око Кварталног монитора (док се за привреде европских земаља процењује да ће остварити за скоро два процентна поена нижи пораст БДП-а).

И Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је повећала прогнозу раста Србије за ову годину на 6%, што је дупло више од њене процене из септембра 2020. ЕБРД потенцира да ће домаћа економска активност бити снажно подржана додатним владиним издацима за здравсто, субвенцијама за зараде и једнократним исплатама пензионерима и другим категоријама становништва (Влада је усвојила додатне мере фискалних подстицаја у износу од 4,5% БДП-а или две милијарде евра у буџету за 2021).

И ММФ у 2021. пројектује реалан раст БДП-а Србије од 6%, док је с друге стране, Светска банка нешто опрезнија, са пројектованим растом Србије од 5% у овој години. Исту пројекцију раста дала је и рејтинг агенција Standard and Poor's, која је у јунском извештају потврдила оцену кредитног рејтинга Србије на нивоу „ББ+/ Б" и задржала стабилне изгледе за његово даље повећање (те смо у групи ретких земаља којима кредитни рејтинг није смањен).

Убрзање инфлације

Као и у другим земљама у региону, под утицајем виших цена енергената и хране, као и услед деловања ефекта ниске базе из истог периода претходне године, инфлација се убрзала, те је у мају достигла 3,6% међугодишње (дупло више од очекиваног), што је нешто изнад централне вредности циља НБС.

Наиме, међугодишња инфлација у мају у САД је достигла 5% (предвиђено 1,6%), ЕУ 2,3% (предвиђено 1,3%), Немачкој 2,4% (предвиђено 1,1%), Француској 1,8% (предвиђено 0,9%), Италији 1,2% (предвиђено 0,7%), у Мађарској 5,3% (предвиђено 3,3%), Пољској 4,6% (предвиђено 2%), Румунији 3,2% (предвиђено 2,5%), Бугарској 2,3% (предвиђено 1,4%).

Повећање инфлације је последица поремећаја на појединачним тржиштима до кога је дошло услед пандемије (поремећаји у ланцима снабдевања, услед чега су током пандемије исцрпљене залихе инпута, чије цене последично расту услед неспособности произвођача да се у кратком року прилагоде повећаној тражњи). Ипак, уколико инфлација буде дуготрајнија и ако раст цена обухвати већи број производа вероватније је да је су узроци инфлације експанзивна монетарна и фискална политика.

Добар је знак да је већ у јуну ове године међугодишња инфлација успорила износећи 3,3%, док се у наредним месецима очекује се кретање инфлације око централне вредности циља од 3% (а по престанку деловања привремених фактора код цена нафтних деривата и хране, њено успоравање од другог тромесечја 2022).

На одсуство знатнијих инфлаторних притисака указује стабилно кретање базне инфлације, која је у јуну износила 2% међугодишње. Такође, важан фактор ниске и стабилне инфлације чини обезбеђена релативна стабилност девизног курса, као и усидреност инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде (иначе, цене роба и услуга у Србији су тек на 58% просека ЕУ).

Поред убрзања инфлације, тренд који није повољан је раст незапослености у првом тромесечју ове године (у односу на први квартал 2020), за 2,3 процетна поена (Анкета о радној снази). Додатно, уместо првобитно планираног фискалног дефицита од 3% БДП-а и планираног смањења учешћа јавног дуга у односу на БДП, фискални дефицит ће по новим плановима Владе бити између 6% и 7% БДП-а што ће водити расту јавног дуга који ће крајем године достићи 60% БДП-а, али тај ниво још није критичан (иначе је планирано да се фискални дефицит са око 7% БДП-а, умањи у 2022. на 3%, а затим настави да се смањује до 1%).

Зашто Србија релативно добро пролази кроз кризу?

Кључ је структура економије. Наиме, ради се о специфичној структури привреди, односно великом учешћу делатности попут пољопривреде и прехрамбене индустрије које су у кризи имале раст. Додатно, Србија има веома мало учешће туризма у БДП-у, као и ауто индустрије и других делатности које су биле највише погођене кризом. Поред тога, снажне антикризне мере првенствено фискалне, али и монетарне политике које се продужавају и у 2021, као и релативно благе анти-епидемиолошке мере (од средине маја 2020), те повољни односи размене (који утичу на раст нето извоза крајем 2020. и почетком 2021) додатно су поправили релативну позицију Србије.

Снажна инвестициона активност која је у годинама пре пандемијом изазване кризе доносила солидне стопе привредног раста такође игра важну улогу у добром котирању Србије. Стратешка диверсификација инвеститора и тржишта, односно то што највећи део СДИ у Србију одлази у индустрију, остале извозно-оријентисане секторе и изградњу инфраструктуре, такође подстиче економски раст. Најбољи пример је ауто индустрија где Србија има најразличитију палету производа који се у овој области производе - од гума, акумулатора, проводника, па до најсофистициранијих производа попут микрочипова и електромотора (нпр. извоз ауто компоненти од 2012. повећан је четири пута, на 2 милијарде евра).

У Србији је и током пандемије настављена  реализација инфраструктурних пројеката. Учешће капиталних инвестиција државе у БДП-у је 2020. повећано на 5,4% (са 4,9% 2019), док би у 2021. требало да достигну 7% БДП-а.

Србија је била успешна у развоју ИТ сектора (извоз услуга повезан са ИТ сектором је за осам година готово учетворостручен - на преко 1,4 милијарди евра 2019, а раст извоза је постигнут чак и у кризној 2020, са наставком тог тренда и у овој години).

 Додатно, извоз пољопривреде је од 2012. скоро дуплиран - на скоро 1,3 милијарде евра у 2020, док је динамичан раст (од чак 20%) настављен у првих пет месеци 2021.

Шта можемо очекивати средњорочно?

Као што смо поменули, ММФ у 2021. пројектује реалан раст БДП-а Србије од 6%, а затим и наставак високих стопа раста. Ове пројекције су минимално различите од оних које је ММФ изнео у свом априлиском извештају (IMF, 2021).

На табели су дата очекивања ММФ-а за Србију закључно са 2026. која указују да ова међународна институција доста оптимистично гледа на економске перспективе наше земље.

Ове године БДП per capita ће бити близу 9.000 долара, а његов еквивалент по куповној моћи преко 20 хиљада долара. Удео инвестиција у ГДП се процењује да ће се приближити фамозној четвртини БДП-а у 2026, док ће инфлација остати стабилна и релативно ниска (око 3%). Волумен раста извоза биће око 11% што значи да ће његова стопа раста изражено у еврима бити око 13%. Пројектован је и лаган пад незапослености, док се процењује да би фискални салдо могао бити скоро уравнотежен, иако пројекције за ову годину нису укључиле ребаланс буџета. Дефицит платног биланса ће остати на око 5% што се сматра дурогочно одрживим нивоом, а јавни дуг би после раста у овој години требало да почне да опада као удео у БДП-у земље.

Сумарно посматрано, наша земља може очекивати побољшање економских параметара у наредном петогодишту, што ће се рефлектовати и кроз раст реалних доходака (плата и пензија), односно животног стандарда. Наравно, увек постоји ризик од остваривања пројекција, али после снажног економског удара изазваног пандемијом тешко је очекивати да би се нешто слично могло поновити а што би могло битније пореметити прогнозе ММФ-а.