Последњих месец дана у Шавнику се гласа сваке недеље, пет пута заредом, а опет ништа. Настане хаос и прекину се избори. Дозивају људи Живка Николића, говоре да се све дешава као да је сценарио смишљао лично Живко. Ђекна се наставља у Шавнику. Али ситуација у Шавнику превазилази све досад виђене изборе и представе. То нико није могао да претпостави, јер изгледа да то клупко нико не може да распетља, тај чвор нико не може да развеже. Ни мач изгледа не помаже.

На дан кад је почело светско првенство у фудбалу, кад су све очи биле упрте у Катар, кад је цео свет гледао у најважнију споредну ствар на свету, у Шавнику се кувало нешто сасвим друго.

У Шавнику су се тог дана одржали локални избори, по пети пут. Надали су се људи да ће поновљени избори успети, али нису. Надали су се сви да ће трећи пут бити трећа срећа, али ништа ни од тога. Агонија је настављена! Четврти пут догодио се фијаско, а ево и пете недеље није успело гласање.

Месец дана се гласа сваке недеље, а опет ништа. Настане хаос и прекину се избори.

Дозивају људи Живка Николића, говоре да се све дешава као да је сценарио смишљао лично Живко. Ђекна се наставља у Шавнику. Али ситуација у Шавнику превазилази све досад виђене изборе и представе. То нико није могао да претпостави, јер изгледа да то клупко нико не може да распетља, тај чвор нико не може да развеже. Ни мач изгледа не помаже. 

Њих триста

Наизглед је компликовано, али је изузетно једноставно. Најбољи филмови могу се препричати у једној реченици. Ситуација у Шавнику такође стаје у једну кратку реченицу. „Политика је стигла у мали град и направила хаос."

Нешто мање од две хиљаде људи има право гласа у Шавнику, али ове године дошло је до „легалне преваре", односно, уписано је око 300 нових гласача, а Шавник је град где свако свакога зна и где је већ дуго обичај да се из града одлази, а не да се долази. Три стотине људи уписано је у бирачки списак, изгледа да полиција није баш проверавала до краја људе који су пријавили пребивалиште у Шавнику. Један од становника рекао је како се у Шавнику осети кад се троје људи досели, а да тих три стотине људи нико није видео све до дана избора.

Вероватно је то била тактика бивше власти, да из Никшића и осталих градова који су већ обавили изборе, прелије гласаче у Шавник, како би изманипулисали победу, јер три стотине гласача на мање од две хиљаде људи није тас на ваги, већ гарантована победа. Али, нису ни Шавничани од јуче, тешко да ће толики број нових лица проћи без прозивки и отпора у тако малом граду.

Представници осталих партија не дозвољавају онима које зову „придошлице" да изађу на изборе. Догађало се да поломе гласачку кутију, отму листиће, врше све врсте опструкције како ова „легална превара" не би успела. 

Комбијем на гласање

Из недеље у недељу избори у Шавнику почињу, али чим дође екипа нових гласача, почиње журка. За време четвртог покушаја гласања, дошла је екипа нових гласача комбијем, а пресрели су их мештани. У мали Шавник дошло је много новинара и полиције која покушава да одржи мир.

На једном изборном месту представник Демократског фронта покушао је да спречи нове гласаче да остваре „своје бирачко право" а онда је дошло до физичког обрачуна у ком је члан бирачког одбора Радуле Лазовић извукао дебљи крај. Његово крваво лице право је лице избора.

Шавничани жале и стиде се што је медијски рефлектор уперен у њих и град који то није заслужио. Поиграла се са њима политика и превртљивост политичара.

Колико год изгледало смешно то што се дешава у Шавнику из недеље у недељу, није смешно ако видимо испребијаног човека, ако видимо нове гласаче који беже преко тараба и које хапси полиција. Демократија се претворила у апсурд.

Чак и новинарима није свеједно, јер они се сваке недеље смрзавају и извештавају из Шавника, чекајући да крене фрка чим дођу нови гласачи. На једном изборном месту у Шавнику чланови комисије су седели поред шпорета и певали локалне песме, доказујући да није Шавник познат само по размирицама и том изборном проблему.

Али све узалуд, јер и даље нема решења. Нови гласачи и даље долазе и покушавају да гласају, а „old school" Шавничани им не дозвољавају. Полиција раздваја, новинари извештавају. Тако у круг, сваке недеље, пет пута до сад. Нико неће да попусти. Безуспешно. Држава нема могућност да реагује јер је реч о рупама у закону. 

Шавнички чвор

Шавник изгледа да ће постати синоним за нерешив проблем, за изборне преваре. Можда као што постији „Гордијев чвор", тако ће се говорити „Избори у Шавнику" за ситуацију која се понавља у бескрај а решења нема на видику.

Све и да једне недеље избори у Шавнику на три спорна изборна места прођу мирно и гласање се заврши без превртања кутије и хаоса, тек тад ће наступити проблем друге природе. Након локалних избора у Подгорици власт ће се конституисати и градоначелник ће бити изабран ко зна кад. Нико није ломио гласачке кутије и односио гласачке листиће, у Подгорици је квака сасвим другачија.

Проблем је у томе што ако ико поднесе жалбу на изборе Уставном суду, коначан резултат може да се прогласи тек кад Уставни суд усвоји или одбаци жалбе. У Црној Гори Уставни суд још увек није конституисан јер се чека проглашење судија Уставног суда.

Бивша власт минира садашњу власт, али и будућу власт. Све у круг. Ископани ровови и смицалице.

Зато је Шавник тек прва станица представе која ће да уследи. Преписивање гласача из града у град, неизгласавање судија, све то доприноси да се нова Влада представи као немоћна, недорасла и држава као нефункционална.

Ипак, на дан кад су избори пети пут пропали у Шавнику, рукометашице Црне Горе су освојиле бронзану медаљу у Љубљани на европском првенству. Велика је штета за један тако миран град да одједном постане чувен по разбијеним главама, да постане предмет спрдње, синоним за преваре.

Ко год је возио од Жабљака ка Никшићу, ако је свратио у Шавник, могао је да осети само мир. И даље је тамо мир, и даље људи треба да сврате у то предивно мало место, али ако је могуће, пожељно је избегавати недељу, јер ко зна до кад ће се развлачити избори у Шавнику.