Бродови само на један начин улазе у луку, а људи на много начина улазе у брачну луку; што је краћи пут до брака, то је пут необичнији, то је догађај чуднији.

Чувени римски правник Хереније Модестин, пореклом из Далмације, дао је занимљиву дефиницију брака: Nuptie sunt coniunctio maris et feminae et consortium omnis vitae, divini et humani iuris communicatio. Брак је однос мужа и жене, заједница свих облика живота, установа божанског и људског права.

Бродови само на један начин улазе у луку, а људи на много начина улазе у брачну луку; што је краћи пут до брака, то је пут необичнији, то је догађај чуднији.

Случај из села Паљева крај Тутина

Паљево је митско место о чијим житељима постоји легенда да су некад, са крша, скакали у маглу мислећи да је вуна - наизглед, то је шаљива прича, али та прича сеже до античке културе и јавља се као пост-античко тумачење несреће и бесмисла: аргонаути су кренули према златним руну, а Паљевци су поскали у вуну која то није.

Паљево је одувек били место о којем се причају пошалице, али догађај о којем данас говоримо сматран је, и данас се сматра, мушким и женским херојством. Дакле, десило се, пре скоро стотину година, у Паљеву код Тутина...

Један домаћин из Паљева за сина испросио невесту, позвао сватове, узели невесту, веселили се пред кућом, правили џумбус, а кад су младожењу и младу свели у ђердек (одвели у ложницу) она га чврсто заклела да је прстом не додирне.

„Ја сам се", рећи ће млада и заљубљена жена, „обећала томе и томе у Јабланици. Не покушавај ништа, драже ми је да се убијем него да живим с оним ког не волим."

Младожења одмах испоштује вољу младе; док је музика и игра пред кућом, они се искраду кроз прозор, са задње стране, младожења појаше коња, стави невесту иза себе, одјаше у Јабланицу, закуца на врата.

„О, домаћине, отварај! Пријатељ сам ти!"

И исприча све како јесте...

„Домаћине, ова невеста моја каже да воли твог сина. Са мном ништа није имала."

Домаћин упита сина који потврди да љубав постоји. Загледали се, заволели.

Сада домаћин покаже велико срце. Након што је увео невесту у своју кућу, он пробуди три кћери, изводи их поспане пред младожењу и каже му:

„Теби је свадба пред кућом. Да ти се не подсмехне народ, да не кажу како ти је побегла невеста прве брачне ноћи, ево ти, од ове три бирај коју хоћеш."

Одабере младожења своју суђеницу, опет на коња, дојашу и кришом уђу кроз прозор, а већ је зора била.

Ујутру, невеста послужује свекрву, тетке и комшинице, приноси кафу...
Гледају је и говоре: „Е, да је нисмо синоћ виделе, мислиле би да је нека друга."

Имали су петоро деце чији потомци и данас помињу како се никад не зна - кад цура заноћи у својој кући, у чијој ће невеста осванути.

Случај из пазарског насеља Јакља

Ово што ћу рећи нема везе са идеологијом и ко ми не верује не треба да чита даље.

Десило се у јесен 2000. године, новембра месеца, одмах након промена...

Жена из насеља Јакља дође својој сестри у Својбор и пожали се: „Сестро, дај ми хране, немам деци ни мрвице. Онај мој муж, она пијаница, стално закључава храну. Ево, нема га три дана, а деца су ми гладна..."

Сестра, тада, каже: „Само да припремим ручак за овог радника на крову, поправља цреп, само да ми не загори..."

И тада, наговори несрећницу: „Остави мужа! Зашто да трпиш пијаницу? Остави му децу па нека сам брине о њима, боље ће их гледати и хранити ако остане са њима у кући. А не ти да му чуваш децу док он лије и пије!"

„А где ћу? За кога ћу, јадна ја?"

Сестра се досети и пита овог радника кад је сишао с крова. „Пријатељу, ти си поштен, радан, кажеш да си избеглица са Косова... Сам си овде, треба да имаш жену, жена је сигурност. Ево ја имам за тебе добру срећу, несрећницу. Муж јој пије. Да л' би ти њу узео? Она је кућевна, фина..."

Тај човек са Косова сложи се да му треба жена.

Несрећница оде и похрани троје деце храном коју је добила од сестре, потом се врати у Својбор. Избеглица је већ препокрио кућу црепом... Узму се за руке и оду у неку собу коју је он изнајмљивао. Започну нови живот.

Али, долази пијани муж у кућу и затиче децу без мајке. Деца кажу како је мајка ишла до тетке и враћала се.

Нема је.

Кад одспава, пијанац узима пиштољ и одлази свасти пред кућу. Настаје расправа и она признаје да се сестра удала за избглицу који је радио на крову...

Пијанац се распита у граду - где је тај мајстор који покрива кровове... Сви су већ чули за њега, добар је, зна да ради, није ни скуп, не тражи много.
Пијанац нађе њега и жену и очита им буквицу: „Док ви љубавите, ко ће ону децу да храни?"

Тада он њих, под претњом пиштољем, одведе у своју кућу и изда наредбу:

„Ти жено да гледаш децу, а ти мајсторе да радиш и да доносиш... А ја ћу наћи неко решење, идем и ја да се учланим у ДОС."

Случај из Загуљаче

И нека остане упамћемо да је Адем Рамовић, старином Бихорац, из Хоткова, био угледан домаћин. Имао је 85 година, и децу која се већ надају да ће за коју годину отићи у пензију.

Удовац пожеле да у старости некој жени поклони пажњу. Он је чуо, негде код реке Јошанице, можда у Загуљачи, постоји нека удовица, мало млађа од њега. Оде и нађе ту жену, затражи њену наклоност, али она му каже: „Ја сам стара, већ болесна, али имам кћер од 58 година. Никад се није удавала, а добре је душе, вредница, мирна, зна све да спрема..."

Адем, није се таквој понуди надао, послуша старицу и узме њену кћер.

Он 85, она 58.

И добију кћер па сина. 

Случај из Петроварадина

И, као што рече Антун Бранко Шимић, пјесници су чуђење у свијету.

Познавао сам песникињу Илеану Урсу. Од ње сам чуо ово што ћу рећи.

Десетак песника путовали некуд по Војводини, био је то путујући фестивал. Рекли су, на следећој станици треба да им се придружи песник Милан Ненадић.

Илеана, која је већ читала Ненадићеву поезију, а никад га није видела, каже: „Ја ћу се удати за тог човека."

Те вечери се упознају и започну заједнички живот, недуго затим склопе и брак. И живели су у љубави све до 7. марта 2021. када су пронађени у кући, на Петроварадину. 

...Узрок је цурење гаса, јавили су медији.