Кетамин је у Србији регистрован од стране Агенције за лекове и медицинска средства као средство за успављивање коња и говеда. Али је као дрога кетамин постао и европски клаберски хит. Поред осталог, он изазива стање блиско смрти названо „k-hole". Наиме, при већим дозама долази до комплетног анестезирања организма које карактерише и илузија раздвајања душе од тела, што је циљани ефекат код многих корисника. Последице су ужасне

Од Зарубицине базе ја правим две
Добар је за секс, добар је за блеју
Волим кад се распикам, добар је на рејву
Кад продрма ме најјаче умем и да заплачем
Узмем, узмем велики, па на курве наскачем, о да...

   Fox: „Ексер" (албум „Trap Guru Trap Boss", 2014)

У трећем и коначном тексту о синтетичким дрогама, којим настојимо да заокружимо ову фасцинантну и забрињавајућу тему, истовремено осветљавајући па последично и раскринкавајући злокобне махинације оних који стоје иза растућег броја случајева предозирања и још увек непознатих трајних последица масовне конзумације ових опасних производа, позабавићемо се својеврсним слоном у метафоричкој соби наше струке - улогом фармацеутског сектора у целом овом процесу, у чему смо у Србији имали уистину невероватан скандал.

За оне који су се касније укључили у програм, препоручујемо чланке „Трули нови свет" и „Шарене пилуле смрти". У њима су појашњени обим и позадина проблема, терминологија везана за илегалне синтетичке илити „дизајнерске" психоактивне супстанце, историјски развој који је претходио својеврсном буму њихове употребе и разноврсности последњих година, осветљени социолошки и културолошки аспекти који су поспешили њихову појаву, и представљене чињенице које се односе на дозирање, цену и доступност синтетичких дрога, нарочито млађим генерацијама.

Говoрећи у њима и о овдашњој драматичној и трагичној ситуацији у вези са синтетичким дрогама и специфичностима српског тржишта опијата - истовремено транзитне територије и конзументске Меке, нарочито у ранијим летњим сезонама масовних фестивала и журки - ипак смо обигравали око стварног повода зашто смо управо у Србији морали што одлучније стати на пут оваквим праксама.

Дакле, Зарубица.

Балкански краљ синтетичких дрога

Случај Милана Зарубице, неретко у медијима погрешно ословљаваног као „фармацеут" иако је у питању доктор медицинских наука, заиста је филмска прича у стилу већ годинама мегапопуларних ТВ серија о производњи и трговини наркотицима као што су „Чиста хемија" (Breaking bad) или „Наркос" (Narcos). Нарочито прва серија, о у заједници угледном стручњаку Волтеру Вајту, који прелази на „мрачну страну" и постаје криминални кингпин Хајзенберг, подсећа на Зарубичину животну причу, само што се ова друга стварно и десила. Успех да се он разоткрије и смести у затвор, а друштво од њега и његових непочинстава максимално дистанцира, показује виталност па и смелост полиције и служби безбедности. А и медицинска и фармацетуска заједница је научила важну лекцију. Да нам се Зарубица никад не сме поновити.

Али, шта се у ствари десило? Медијски извештаји и саопштења државних органа истичу да је у фебруару 2003. године у масовној акцији преко 400 службеника београдског СУП-а, БИА и САЈ у операцији шифрованог имена „Београд" заплењено око два милиона таблета екстазија и разних супстанци у вредности од десетак милиона долара. Зарубица је, како је наведено, користио своју уредно регистровану фармацеутску фирму Ленал фарм као параван за тајну производњу дроге, са погонима и складиштима у Старој и Новој Пазови, Шимановцима и Угриновцима, а све то у сарадњи са човеком по имену Љубиша Линдо Чомбе, познатим органима гоњења као један од главних дилера тешких дрога у Београду. Тврдило се и да је у трговини дрогом преко Албаније, Бугарске и Турске, а у суштини са целим светом, ова екипа инкасирала преко 50 милиона долара.

Тадашњи начелник београдске полиције, пуковник Милан Обрадовић је рекао да је хапшењем доктора Зарубице и око тридесет његових помагача осујећен највећи погон за производњу синтетичких дрога у Европи, док се министар унутрашњих послова у то време Душан Михајловић, хвалио како је то до тада „највећи успех у историји српске полиције". Важно је истаћи и да је иницијални замајац за целу истрагу и акцију дала америчка Агенција за сузбијање дрога (чувена ДЕА) која је нешто раније дошла информација да у близини главног града Србије постоји велика лабораторија за производњу синтетичке дроге.

Све ово је, како су тада наводили медији шокирало стручне кругове, у којима се Зарубица водио као поштован привредник, наследник брата стоматолога Горана. Милан је послове у фармацеутском бизнису преузео после братовљеве смрти 1996. године, али је неколико фирми које је водио и развио временом усмерио ка криминалним активностима.

Некрунисани „балкански краљ синтетичких дрога" је 2005. осуђен на 12 година затвора за своје злочине, заплењена му је сва имовина и одузет незаконито стечен новац. Али, прича тек ту постаје невероватна.

Затворски бизнис

И док је био у затвору, Зарубица наставља са „послом"! После оперативних сазнања о томе, затворска управа му даје повлашћени статус и слободне викенде, управо да би био ухваћен на делу.

Поново је ухапшен 2011. када је доказано да је користио своју стару лабораторију у Старој Пазови, али и лабораторије у Угриновцима и на Авали. Поново слободан 2014, последњи пут је ухапшен 2017. у заједничкој акцији македонске и српске полиције која је у Тетову и покрај Скопља открила нову највећу лабораторију за производњу синтетичких дрога у Југоисточној Европи. Овога пута, уместо на рејв журке, пилуле „каптагона", још јачег екстазија, такозване „џихад дроге", чијих је чак 300 килограма требало да пласира борцима Исламске државе. Тренутно служи нову казну од 11 година на коју је осуђен у Македонији, што је надамо се и крај „каријере" овог мастермајнда регионалног подземља.

У коначном следу, одлучност и темељност са којом се наша држава обрачунала са превејаним криминалцима, на који год они начин били заоденути плаштовима привидне легитимности и угледа, показује да Србија итекако има снаге да заустави такве индивидуе, па чак и читаве организације утемељене на злочиначком удруживању интереса који појединцима доносе велики новац а многе коштају здравља па и живота.

Лабораторија у судопери

Не би било исправно ограничити одговорност само на наше мафијашке босове, јер су они ипак релативно мали када се упореде са мегапроизвођачима и картелима из Латинске Америке или Азије који се поред класичних итекако баве и овим новим психоактивним супстанцама.

Али, суштина је у нечему другом.

Опасност од синтетичких дрога заиста сада вреба одсвуда, почев од релативно вештог хемичара (или фармацеута) који уме и може да на магистралном нивоу изради, можда и „дизајнира" нов производ, у стилу поменутог ТВ хемичара Вајта, чак и у кућној радиности, да сад не карикирамо, али малтене буквално у судопери. Упарен са локалним, регионалним, и коначно, глобалним криминалним организацијама и мрежама, овај „луди научник" свој производ може да пласира било где. А уколико се ради о синтетском наркотику, он је у старту у предности, јер није везан за место где се класичне дроге, односно биљке из којих потичу, гаје. Дакле, нема скупог и ризичног транспорта кокаина из Колумбије, опијума из Авганистана и „Златног троугла" на тромеђи Лаоса, Тајланда и Мијанмара, или пак марихуане из Мексика. Самим тим, и претња за сваку државу је већа.

За сам крај, и коначни утисак који може да изазове праве ноћне море, истакао бих неке од најужаснијих, а никако и најређих девастирајућих ефеката које синтетичке дроге изазивају код људе.

Наставак није за оне са слабијим стомаком.

Црно, око мене све је црно

Иако појам синтетичких дрога чак и млади и даље углавном везују за амфетамине и ЛСД, који никако нису безазлени, напротив, невероватна хиперпродукција најразличитијих и све екстремнијих хемикалија је довела до неких заиста ужасавајућих ефеката психоактивних супстанци које имају и девастирајуће последице на тела корисника склоних експериментисању или просто неупућених у оно што у „налету инспирације" згутају у ноћном клубу или на фестивалу.

Рецимо, фентанил. Ако се овај опиоидни аналгетик примени у мањој дози, наступа стање у коме је човек без икаквог страха, апатичан и равнодушан за све што му се догађа. Такође, осећај за бол је изразито смањен, али свест остаје очувана. Ово јесте сигурно тренутно најопаснија дрога, мада срећом још ретка у Србији, зато што буквално за две секунде убија особу која удахне њено испарење (летална доза је само 1-2 mg!). Чак и форензичари и полицајци који дођу у додир с њом могу да страдају.

Али, можда има и горих ствари од смрти.

Проучавајући пак ефекте ПЦП-а односно фенциклидина или „анђеоског праха", лекари у САД су приметили да је он изазивао привремену шизофренију код неких људи који су га конзумирали на редовној бази. Непредвидиво понашање, дивље промене расположења, халуцинације и потпуно блокирање осећаја бола, корисника могу претворити у право и незаустављиво убилачко чудовиште. Када је почетком 2000-их амерички репер Биг Лурч убио своју цимерку Танишу Исаис и појео делове њеног тела, окривио је за то ПЦП.

Кетамин и буп

Постоје чак и легални лекови, за које је откривена друга, опојна намена. Рецимо, кетамин - дрога клабера у Берлину и широм Европе - иницијално је био средство за успављивање коња и говеда! Наиме, кетамин је, као и у многим другим земљама, и у Србији регистрован од стране надлежног тела, Агенције за лекове и медицинска средства Србије, и то у облику раствора за инјекције. Али, само за примену код животиња и искључиво на рецепт ветеринара.

Откривен још 60-их и злоупотребљаван од Вијетнамског рата наовамо, кетамин који се данас дилује углавном је илегално произведен, што се лако и јефтино ради па му је и цена популарна, мада га је и даље тешко наћи код нас. У облику је праха односно кристала који се уносе ушмркавањем, слично као кокаин или амфетамини, на које и подсећа када се конзумира у мањим количинама, али редовном употребом може изазвати хроничне психозе, оштећења бубрега и јетре. Ипак, постоји и корак даље, па је тако ова дрога постала чувена и због изазивања „k-hole", стања блиског смрти, односно, при већим дозама, комплетног анестезирања организма које карактерише и илузија раздвајања душе од тела, што је циљани ефекат код многих корисника!?

 

У исту категорију се може ставити и у Србији веома популаран лек „бупренорфин", познатији као „буп", који се примењује за лечење зависника и требало би да помогне у скидању са хероина. Иако га лекари прописују у строго контролисаним условима, лек се ипак илегално може купити код дилера. Спада у опијате, због чега га млади и користе, али оно што је алармантно јесте да ствара далеко јачу зависност од оне коју би требало да сузбије.

Мајмунска прашина

С друге стране, злоупотреба такозване „мајмунске прашине" је недавно достигла епидемијске размере у Великој Британији. Ефекти ове „дроге за бескућнике", како иначе често називају ову, али и многе друге овде помињане синтетске психоактивне супстанце, због цене дабоме, јесу потпуни изостанак инхибиција и параноја. Све то наводи наркомане да утрчавају људима у куће вриштећи и млатарајући рукама, али и да неконтролисано улећу у саобраћај, па чак и скачу с мостова и високих зграда.

А ако мислите да нас заобилазе овакви „црни бисери", можемо само да контрирамо примером дроге тешког техничког имена 5F-MDMB-PINACA, најјачег до сада познатог синтетског канабиноида, јачег од „траве" чак 800 пута, који је први пут у свету пронађен и заплењен управо у Србији, односно Нишу. Не треба посебно истицати да изазива тешка здравствена оштећења чак и када се конзумира по препоруци - као чај.

Ово је наравно само најекстремнији пример међу безброј сличних вештачких субституента за марихуану који чине 60% свих синтетских дрога на светском нивоу и чија је злоупотреба, наравно, повезана с бројним тровањима па и смртним случајевима. То су дроге познате и под именима „Спајс", „К2" и „Блоу" а њихови корисници углавном и не знају шта су узели нити како ће деловати. У истој групи су и „Che Sballo", „Vertex", „Galaxy", „Rainbow" недавно забрањени у Србији. Ради се о мешавинама биља које се рекламирају као „егзотични мириси" уз честу напомену да нису за конзумацију. Примера ради, то су освеживачи просторија, који су се могли набавити у индијским шоповима. Садрже синтетске канабиноиде, који су и до 100 пута јачи од канабиса и јављају се у облику смоле, белог праха, кристала, уља, биљне мешавине.

Дрога за силовање, шљунак и крокодил

Гамахидроксибутират (ГХБ) познатији као „течни екстази" или „дрога за силовање" већ дуже је присутан на српском тржишту наркотика.

Ова безбојна, безмирисна и безукусна супстанца лако се меша са алкохолним пићима, косећи несвесне жртве за поменуту ужасавајућу сврху. Продаје се путем интернета, код уличних дилера или у радњама као „органски растварачи", „средства за чишћење", да би се избегла детекција и казнене мере. Као и многи најновији синтетички наркотици, и ГХБ се често наручује преко „тамне стране" интернета, Darknetа или Darkwebа скривеног дела светске мреже на којем се може купити ама баш све, а плаћа се искључиво биткоинима и другим криптовалутама.

"Flakka", налик другим дрогама из групе „соли за купање" је синтетски катонин, крупан прашак који се назива и „шљунак". Пореклом је из Кине а пре пола деценије је изазвао праву панику у Флориди и другим деловима САД због високе смртности, али и бројних случајева бизарног понашања и екстремног насиља укључујући и неколико случајева канибализма. Издваја се онај у којем је извесни Руди Јуџин у Мајамију 2012. године, претворен флаком у голу, режећу звер, појео лице и очне јабучице једном бескућнику, пре него што га је полиција изрешетала до смрти. Требало им је чак пет директних погодака да га оборе.

И за сам крај ове листе страве и ужаса - „крокодил". Озлоглашена „зомби дрога", још једна значајно јача замена за хероин из Русије, само у Европи је за две године изазвала преко 30.000 смртних случајева, према извештају Европске агенције за наркотике и зависност са седиштем у Лисабону из 2018. Уживаоци те дроге личе на живе мртваце - зомбије, јер им се тела распадају, а кожа постепено поприма изглед коже рептила, по чему је и добила назив. „Крокодил" је познат и као дрога из кућне радиности. У њој су онечишћења - киселине, базе, индустријски растварачи, тешки метали, јод, црвени фосфор, петролеј - која доводе до оштећења и некрозе ткива која може бити тако изражена да је некада неопходна ампутација екстремитета.

После свега написаног, да ли заиста треба објашњавати колико су синтетичке дроге велика, недовољно позната али итекако и одавно присутна опасност, како у Србији, тако и широм света? Опасност коју можемо, умемо и морамо смањити, па у коначном следу, и победити.

Одмах и сада, јер ако то не учинимо, наша деца, која ће одрастати у неком још горем свету могуће будућности, проклињаће нас што то нисмо урадили на време.

 (Крај)

СИНТЕТИЧКЕ ДРОГЕ: ОД ХАКСЛИЈА ДО ДР ЗАРУБИЦЕ (1):
Пандемија синтетичких дрога: Трули нови свет 

СИНТЕТИЧКЕ ДРОГЕ: ОД ХАКСЛИЈА ДО ДР ЗАРУБИЦЕ (2):
Шарене пилуле смрти: Чиме се дрогирају наша деца и колико их то кошта