Kako nam može pomoći fizikalna terapija

Uloga fizikalne terapije u modernoj medicini je velika. Po definiciji ona predstavlja skup medicinskih procedura kojima je cilj vraćanje neuromuskulatorinih funkcija organizma nakon povreda i drugih medicinskih stanja. Od čega zavisi njena delotvornost i brzina oporavka?

Da li dugo sedite ili stojite tokom dana i usled toga osećate bolove i ukočenost u vratu? Možda imate izvesne poteškoće pri kretanju? Ovo su samo neki od simptoma koji su pokazatelj da vam je fizikalna terapija najverovatnije potrebna. Naravno, neophodno je da odete na lekarski pregled. Nakon postavljanja dijagnoze, fizijatar će prepisati terapiju i uputiti vas kod fizioterapeuta. Na fizikalnu terapiju možete otići i direktno, ali je preporučljivo da vas prvo pregleda lekar u nekoj od ordinacija fizikalne medicine.

Šta je fizikalna terapija?

Da bismo spoznali njenu moć, treba prvo da se upoznamo sa pojmom fizikalne terapije. Njena primena je široka. Koristi se za eliminaciju bola i poboljšanje pokretljivosti. Primenjuje se kao deo rehabilitacije nakon sportskih povreda, preloma i sličnih traumatskih stanja. Pored toga, fizikalna terapija povoljno deluje na opšte stanja organizma kod hroničnih bolesnika. Utiče na ubrzavanje metabolizma i poboljšanje cirkulacije. Osim ortopedskih povreda i reumatoloških oboljenja, primenjuje se i kod neuroloških i kardiovaskularnih oboljenja. Pomaže i da se ubrza oporavak nakon porođaja.

Postoji nekoliko vrsta fizikalne terapije. Najpoznatija među njima je kineziterapija koja koristi energiju pokreta kako bi se ojačali mišići ciljne regije. Vežbe se rade pod stalnim nadzorom fizioterapeuta. Kada ih pacijent savlada, mogu se raditi samostalno, kod kuće. U kineziterapiji mogu se koristiti sportska pomagala kao što su trake, lopte, tegovi i slično, ali za mnoge vežbe dovoljna je samo podloga u vidu strunjače. Pored ove vrste fizikalne terapije, postoje i one koje se oslanjaju na savremenu tehnologiju i moderne aparate. Tu spadaju: elektroterapija, laseroterapija, magnetoterapija i termoterapija (lečenje uz pomoć toplote) i sonoterapija (ultrazvučna terapija). Osim njih tu su i krioterapija (terapija ledom) i mehanoterapija (masaža obolelog dela tela). Izbor vrste fizikalne terapije zavisi od preporuka fizijatra.

Od čega zavisi delotvornost fizikalne terapije i uspešno izlečenje?

Pre svega, pred pacijenta treba postaviti realna očekivanja. Neka stanja se uz pomoć fizikalne terapije mogu u potpunosti sanirati. Organizam će se vremenom vratiti u pređašnje, zdravo stanje. Međutim, u izvesnim slučajevima moguć je samo delimičan oporavak. Tu na snagu stupa pozitivan stav i uverenje da će rehabilitacija dati željene rezultate. Pacijent treba da pruži svom terapeutu puno poverenje kako bi terapija bila uspešna.

Osim toga upornost je ključni faktor. Potrebno vreme da se organizam oporavi nakon povrede ili iznenadnih stanja poput šloga. Iako je oporavak spor, to ne znači da se upornim radom neće doći do cilja. Štaviše, on je itekako dostižan. Pacijenta ne sme da demotiviše činjenica da trenutno ne primećuju napredak. Nekad je on postepen i teško uočljiv. Stoga terapeuti katkad, uz dogovor sa pacijentom, snimcima dokumentuju tok oporavka kako bi u nekom trenutku mogli da pruže dodatni podsticaj ukazujući na postignut napredak i put koji je do tad pređen.

Treba birati fizioterapeuta koji je ujedno i motivator i koji zna kako da pristupi osobi koja je izgubila strpljenje i možda poklekla u nekom trenutku. Stručnost, iskustvo i umeće u radu sa klijentima igraju ključnu ulogu. Najbolje fizioterapeute, koji su zaposleni pri ordinacijama za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, pronaći ćete na sajtu mirandre.com preko koga možete direktno stupiti u kontakt sa njima. Na putu do ozdravljenja potrebno je imati pouzdano i stručno vođstvo. Strpljenje i upornost su veoma važni činioci. Bez obzira što se neka povreda desila u trenutku, priroda treba vremena da odradi svoje i da se uz pomoć vežbi i terapije sve vrati na staro.

Drugi, neizostavni preduslov za uspeh fizikalne terapije je disciplina. Kada su u pitanju vežbe, obično uz one koje se rade u ordinaciji ide i domaći zadatak. Fizioterapeut daje instrukcije pacijentu koje setove vežbi treba da ponovi u toku dana. To su jednostavni pokreti koje je pacijent već savladao i za koje nije neophodna nikakva dodatna oprema. Cilj je da se održi dinamika i da se zacrtanim tempom ide ka cilju. Neke vežbe treba raditi u serijama od nekoliko ponavljanja, na primer, tri puta dnevno. Ne bi bilo praktično da pacijent dolazi u ordinaciju svaki put kada treba da vežba. Zato je važna disciplina.

Neke osobe nisu dosledne u svojim odlukama da se bave sportom u kućnim uslovima. Same priznaju da im je neophodno društvo i dodatni podsticaj. Zato odlaze u teretane i fitnes centre ili se priključuju nekom grupnom programu. Međutim, kada je reč o vežbama u okviru fizikalne terapije treba imati u vidu da je to vid lečenja i da od discipline zavisi brzina i stepen ozdravljenja. To bi svakako morao biti dovoljan podsticaj da se vežbe ne preskaču ili zanemaruju. Zdravlje ne trpi izgovore.

Treći preduslov za uspeh je podjednako važan kao i prva dva. Odnosi se na pravilan redosled i pravovremeno reagovanje. Naime, ako uočite neki zdravstveni problem kao što je na primer otežana pokretljivost ili slično, odlazak kod lekara ne treba odlagati. Dijagnostiku koja se potom radi takođe ne treba ostavljati za kasnije, bilo da je reč o rentgenskom snimanju, magnetnoj rezonanci, laboratorijskim analizama ili nekim drugim pretragama. Kada dobijete tačnu dijagnozu i kada budu jasni uzroci vaših tegoba, pristupa se adekvatnom lečenju. Ukoliko ono uključuju fizikalnu terapiju, sve treba raditi u skladu sa unapred utvrđenim planom. Budite savesni i dosledni. Nemojte preskakati nijedan korak i željeni rezultati će doći.