Kako preživeti učestale promene vremenskih prilika

Nauka je dokazala, a lekarska praksa potvrdila, da ni zdrave osobe nisu imune na vremenske promene. To mnogi od nas osećaju ovih dana.

Kako ovi promenljivi celzijusi utiču na naše zdravlje objasnili su gosti Jutarnjeg programa, dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra i prof. dr Ranko Raičević, neurolog, predsednik Društva neurologa Srbije.

Doktor Mitrović napominje da naš organizam uspeva da reguliše različite promene spoljašnje sredine, odnosno vremena, jer smo mi povezani s prirodom kao spojeni sudovi, i sve što se dešava sa spoljašnjim pritiskom odražava se i na naš organizam, ali ovako brze i učestale promene ipak dovode do promena unutrašnjeg metabolizma.

U pogledu neuroloških komplikacija situacija je još složenija, naglašava profesor Raičević, jer jedanaest milijardi neurona u našem mozgu su u stvari baterije niske snage. One imaju svoj elektricitet, koji jeste nizak, ali i u spoljašnjoj sredini postoji neka doza elektriciteta koji u ovim vremenskim kolebanjima i promenama atmosferskog pritiska dovodi do promene jonizacije i do stvaranja uslova za izmenu te reaktivnosti neuralnih struktura.

„Tako da ove promene izazivaju kardiovaskularne probleme, neurovaskularne probleme, promene u metabolizmu, imamo probleme u razdražljivosti, u pamćenju, u koncentraciji. Sve to govori o tome da taj mehanizam autoregulacije nije dovoljno „nabaždaren“ ukoliko su izmene tako učestale u kratkom vremenskom periodu“, dodaje profesor.

Ove promene naročito utiču na hronične bolesnike koji moraju svoju terapiju da prilagođavaju novonastalim okolnostima sami ili da se obrate lekaru.

„Međutim, mnogo je veći problem kod ljudi koji nisu bili bolesni, a kod kojih se pojavljuju simptomi, ne bolesti, već reakcije na promenu klime. A to je populacija koja sve više dolazi u urgentne centre svuda u svetu. Dolazi do iznenadnih skokova i pada pritiska, do pojave gušenja, na šta ti ljudi nisu navikli, i zaista nemaju objektivne bolesti, već poremećaj prilagodljivosti promenama u prirodi“, napominje kardiolog.

Ovi celzijusi utiču na naše telo, ali i na psihu

Kako navodi profesorka dr Ivana Starčević Karličić, direktorka Klinike „Laza Lazarević“, kao što je dokazano i naučnim studijama, na psihu pre svega veliki uticaj imaju sezonske promene vremena.

„Posebno promene u smislu smanjenja broja sunčanih sati utiču na količinu serotonina na centralnim sinapsama i melatonina, što dovodi do promene raspoloženja, anksioznih i depresivnih sindroma. Kod hroničnih bolesnika taj uticaj je još veći, a u situacijama ekstremnih temperatura, dolazi do pogoršanja osnovne bolesti. Takođe, ne treba zanemariti ni efekat fotosenzitivnosti. Ljudi koji već uzimaju farmakoterapiju, mogu pogoršati svoje osnovne simptome“, navodi profesorka.

Da bismo zaštitili naše mentalno zdravlje u naredom periodu, dr Ivana Starčević Karličić naglašava da je jako bitno da brinemo, pre svega, o telesnom zdravlju što podrazumeva zdrave stilove života, koji se posebno oslanjaju na pravilnu i zdravu ishranu, čuvanje higijene spavanja, odnosno, ritma spavanja. Boravak na otvorenom, naravno, uz poštovanje epidemijskih mera.

„Upoznajte sebe, upražnjavajte hobije, družite se sa ljudima. Onog trenutka kada imate subjektivni osećaj da ne možete sami neke stvari da prevaziđete, jačajte bliske odnose sa osobama koje vas vole, koje volite jer one su vam najbolji psihoterapeuti. Ukoliko ni to ne pomaže, obratite se stručnjaku“, savetuje gošća Jutarnjeg programa.

Koje simptome ne smemo da ignorišemo

„Bol u grudima, neka mučnina, bol u vratu ili vilicama je nešto što ukazuje na koronarnu bolest, tako da to nikako ne smemo da zenemarimo. Takođe, i varijacije pritiska, bez obzira da li se lečite ili ne, sa siptomima glavobolje, naglih mučnina i povraćanja, ne treba zanemarivati“, naglašava dr Predrag Mitrović.

Najbolje je doći do lekara u roku od sat vremena, ali to je retko moguće, no ne bi trebalo čekati duže od šest sati od pojave simptoma. Sve preko toga, možda neće biti kasno, ali efikasnost intervencije opada.

U slučaju moždanog udara, pak, simptomi su slabost polovine tela, slabost govora, asimetrija lica i neuobičajeno jaka glavobolja koja se razlikuje od svih doživljenih glavobolja.

„Najbolji rezultati se postižu ukoliko se intervencija izvrši u prva tri sata od pojave simptoma. Terapijski prozor za trombolitičku terapiju je pomeren na četiri i po, ali sada radimo i mehaničku trombektomiju, neurovaskularne tehnike kod kojih je terapijski prozor pomeren na šest sati, a u pojedinim slučajevima može biti i 12“, dodaje prof. dr Ranko Raičević.

broj komentara 0 pošalji komentar