Manje boli kada opsujete, posebno kada su u pitanju „sočne“ psovke

Psovanje je dobro za vas. Donekle. Britanski naučnici navode da, pod pravim okolnostima, naglas izgovaranje „tabu“ reči pomaže ljudima da manje osećaju i imaju veću toleranciju na bol. Zanimljivo je takođe da nema svaka psovka isti efekat.

Na koji tačno način psovanje pomaže u ublažavanju bolnog osećaja i dalje je nije tačno poznato, ali u praktičnim eksperimentima nesumnjivo je da pomaže.

Pre oko deset godina, britanski psiholog Ričard Stivens sa Univerziteta u Kilu je zajedno sa svojim timom utvrdio da prost čin psovanja je omogućavao učesnicima eksperimenta da ublaže bol i steknu trenutnu veću toleranciju na nju.

Dalja istraživanja pokazala su da uticaja ima i to koliko učesnici u svakodnevnom životu psuju. Oni finiji beležili su veći efekat i značajnije snižavanje boli kada bi opsovali, u odnosu na „kočijaše“.

Sada, u najnovijem istraživanju, Stivens i njegov kolega Oli Robertson pokušali su da utvrde koliki uticaj na smanjivanje bola ima tip psovke koja se koristi.

Tačnije, da li izmišljena psovka, odnosno reč koju učesnici inače ne percipiraju kao psovku, ima isti efekat kao i uobičajena tabu reč.

Tokom eksperimenta 92 učesnika stavljalo je ruku u kadu napunjenu ledenom vodom temperature između 3 i 5 stepeni Celzijusa i držalo je unutra koliko god bi mogli.

Učesnicima su praćeni vitalni znaci, poput brzine otkucaja srca, a svakih nekoliko sekundi izgovarali bi jednu od četiri reči kako bi se videlo kakav efekat imaju na njihovu percepciju i toleranciju na bol.

Jedna od reči bila je uobičajena psvoka „jeb*te“, jedna je bila neutralna reč koju bi učesnici odredili pre eksperimenta i druge dve reči bile su psovke izmišljene posebno za ogled.

Rezultati su potvrdili Stivensove ranije eksperimente, pokazujući da je izgovaranje reči „jeb*te“ uticalo na povećavanje tolerancije na bol od 33 odsto, kao i značajno trenutno smanjenje bolnog osećaja.

Sa druge strane, izmišljene psovke nisu imale nikakav efekat, što su stručnjaci i očekivali.

Čitavo istraživanje objavljeno je u časopisu Frontiers in Psychology.

broj komentara 5 pošalji komentar
(sreda, 27. maj 2020, 11:27) - Филип Бараћ [neregistrovani]

Браво

Браво!

(sreda, 27. maj 2020, 06:44) - anonymous [neregistrovani]

Свељубав, а не псовка

Наш народ је, нарочито после Другог светског рата, много огрезао у грехе. Два највећа су убитство детета у утроби мајке, и псовање. Суштина псовања је увреда, коју псовач, с највећим жаром, упућује некоме или нечему, да ће учинити нешто зло и опако ономе ко му је најдражи: мајка, сестра, Бог, светиња, он сам, итд. Псовка је отворена претња и исказивање намере шта ће онај који псује да уради ономе кога се псује.. Псовка је све обратно од љубави. Љубав је најплеменитија категорија на свету и треба да буде идеја водиља свих људи, а псовањем се чини супротно, креира се мржња, сукоб, и изазивају све последице које из тога произилазе. Порука британских психолога је штетна зато што оправдава личну корист појединца на рачун општег интереса да се међу људима развија свељубав а не мржња, претња, освета, и себичност.
Препоручујем, ко хоће да прочита, књигу о штетности псовања од Петра Гагулића.

(utorak, 26. maj 2020, 22:43) - anonymous [neregistrovani]

Bol

Manje boli i kad neko drag poljubi bolno mesto.

(utorak, 26. maj 2020, 22:11) - Bata [neregistrovani]

Psovke su dobre

Psovke su dobre i zdrave kao oslobadjanje emocija zbog necega ali ne zbog nekoga. . Ali ako sluze kao uzrecica ili za vredjanje onda su kontraproduktivne.

(utorak, 26. maj 2020, 18:32) - anonymous [neregistrovani]

Podsecanje

bol (muski rod) = fizicke/spoljasnje prirode
bol (zenski rod) = emocionalne/unutrasnje prirode