Čitaj mi!

Svetozar Cvetković: Pozorište je kao brak - nikad vam nije isto

Svetozar Cvetković je otvorio 66. Sterijino pozorje u Novom Sadu, posebnim govorom u kome je pomenuo brojne kolege koje „svetle u mraku za koji se iracionalno živi“. O poslu kojim se bavi kaže da je nešto što „ume vrlo da muči“, a pozorište upoređuje sa – brakom koji je uvek drugačiji.

„I ko sve nije tu, u jedinom svetlom mraku za koji se rađamo i nestajemo, za koji tako iracionalno živimo, i kome trag svoj ostavljamo. Taj trag je pozorište, taj trag je Pozorje, koje traje... E, u to verujem, verujte mi i vi...", rekao je u besedi Cvetković povodom otvaranja Pozorja.

Na pitanje o tome koliko i kako voli svoj posao, Cvetković je dao zanimljiv odgovor.

„To vas muči, to vam ne da da spavate, to vas budi rano ujutru, drži vam neki bol... Ne možete vi to da volite! Sa tim se mučite. Svako ko se bavi pozorištem i nečim što je scenska umetnost, bilo da je on reditelj, pisac, glumac - on nosi u sebi jednu dostatnu muku", objasnio je glumac.

Dodaje da je to „muka koja tera da se ide dalje", i da ima glumaca, pisaca i reditelja koji u jednom trenutku od posla odustanu jer „to više ne mogu da podnesu".

„Pisac na primer, ne može da podnese svoje likove o kojima piše, koji su užasni ljudi, i koji ga napadaju. To su traume. Ima i glumaca koji više ne mogu da izađu na scenu", tvrdi Cvetković i kaže da se „tako nešto njemu još nije desilo".

Cvetković je ranije izjavljivao da usled pandemije - pozorište više nikada neće biti isto. Sada je to objasnio, uporedivši pozorište s institucijom braka.

„To vam je kao što brak nikad nije isti. Ono što je bilo juče, nije danas, i neće biti ono što je sutra. Pozorište se menja kroz sve ovo što smo prošli. Mi smo, s jedne strane bili dovedeni u nešto što nismo čekivali, a s jedne strane smo povlašćeni što smo doživeli jednu globalnu kataklizmu. To nije bilo samo ovde kod nas. Doživeli smo bombardovanje, pa je to bilo tu kod nas, tad je neko mogao da ode negde, sklanjali smo roditelje, sklanjali smo decu... Ali ovde - nemate gde da se sklonite", kaže Cvetković i objašnjava da je upravo globalni karakter epidemijskih dešavanja uticao na pozorište.

U Ateljeu 212 je ranijih godina bila praksa da se otvori krov što je dobra mogućnost za vrele letnje dane i epidemijske uslove.

„Na zalasku smo sezone, imamo još jednu premijeru, to će biti lepo da ljudi vide, možda se otvori i krov, možda tu bude i neki hepening...", dodao je Cvetković, koji je aktivan i u sferi TV serija. Gledaćemo ga na RTS-u s jeseni u Beležnici profesora Miškovića. Završeno je i snimanje druge sezone serije Radio Mileva.

U Srbiji se tokom prethodne dve godine snimilo onoliko serija koliko ih je nastalo od 2000. do 2018. godine. Neki glumci se plaše „trošenja lica".

„Treba imati meru, da ne ulazite iz jednog u drugo i treće pošto-poto. Onda, ne da se potroši lice, nego jenostavno vas ima previše, i više ne mogu da vas percipiraju, tako da treba znati kako to voditi", smatra Svetozar Cvetković.