Nikola Tesla na filmu – od vampira do najveće inspiracije Holivuda

Fascinacija Teslom ne prestaje! „Tesla“ je najnoviji holivudski film gde ovog genijalnog naučnika glumi Itan Hok. Kao lik, Tesla se pojavljuje u desetinama filmova, zato nije ni čudo kada u Gugl ukucate Nikola Tesla dobijete više od milion i po internet stranica. Manji broj odnosi se na naučna dostignuća, a veći na njegovo mesto u popularnoj kulturi 20. veka.

Filozof Nikola Tanasić o odnosu prema Tesli kao fenomenu kaže: „Treba razlikovati Teslu kao pop-kulturni fenomen i kao fenomen istorije nauke.

Kao fenomen istorije nauke, Tesla je jedan velikana ljudske misli, on izaziva fascinaciju na isti način kako to čine Galilej, Njutn, Ajnštajn.

On je figura koja će uvek privlačiti sve ljude koji su zainteresovani za nauku i tehnološki razvoj, bez obzira na to da li su to Turci, Ukrajinci, Japanci, Kinezi, možemo da vidimo koliko orijentalnih turista iz istočnjačkih zemalja vole da posećuju Muzej Nikole Tesle i koliko im je to zanimljivo.

S druge strane, kao pop-kulturni fenomen imamo Teslu koji je sebe gradio kao figuru superzvezde, kao nekoga je štrčao, kako je privlačio pažnju, kako se oblačio.

On je u isto vreme bio i šarmer i gospodin, jako kulturan, veoma se dobro snalazio u socijalnim prilikama, ali je imao i te svoje bubice preko kojih je demonstrirao svima da ne drži preterano do njihovog mišljenja i u tom smislu je zaista jedna pop-kulturna ikona“, kaže Tanasić.

Današnja pop-kulturna ikona počela je od crtanih filmova. U animiranom filmu iz 1942. godine, Supermen se bori protiv Nikole Tesle, koji je ovde prikazan kao ludi naučnik koji svojim zracima smrti želi da uništi grad.

Taj ludi naučnik obožavao je umetnost, a koliko je voleo film?

„Tesla je jako voleo film. Bio je zaljubljenik“, kaže pisac Vladimir Pištalo, autor romana „Tesla, portret među maskama“.

„Odlazio je u bioskop, nekada bi gledao i tri predstave istovremeno i govorio je da može da gleda i kroz film a da pritom i misli. Jedan od njegovih omiljenih filmova je bio 'Frankeštajnova mlada' i to je bila ideja da čovek može da napravi sam sebi ženu od elektriciteta.

To je kao golem koji stvara čoveka ni iz čega i pogotovo to što je on imao predstavu o idealnoj ženi. Ta ideja u 'Frankeštanovoj mladoj' i oni navoji i čitava ona oprema, to je manje-više direktno iz njegove laboratorije i to nije slučajno, to su ljudi koji su pisali scenografiju radili namerno, to se zna.

I on je uživao da gleda svoju laboratoriju u kojoj se stvara život, i u kome on ima ulogu tog imaginarnog živototvorca i ako se sećate, frankeštajnova mlada ima te pramenove jako interesantne kao da joj struja prolazi kroz kosu i na platnu stvaraju ženu od elektriciteta“, kaže Pištalo.

Pisac Goran Skrobonja o Tesli kaže: „Tesla je fenomen uopšte, ne samo na filmu, nego u svim vidovima popularne kulture, film je naravno najprominentniji, ali ga ima i u knjigama i u stripovima. 

Ja sam dobio društvenu igru 'Rat struja', gde imate ulogu Tesle ili Edisona, tako da je očigledno da ono što je Tesla postigao za svog života jeste toliko veliko, sveobuhvatno i bitno za čovečanstvo kao celinu, da on ostaje fenomen koji neće zgasnuti“, kaže Skrobonja.

Jedina srpska reč na engleskom jeziku je vampir, i onda je i Tesla morao da bude vampir. Godine 1944. u filmu „Povratak vampira“, vampir se zove Armand Tesla.

Da li su ga sa vampirima i sličnim pojavama povezivali zato što su ga smatrali čudakom, ili je zbog svoje ekscentične ličnosti upravo postao naučnofantastični brend?

Nikola Tanasić kaže: „Tesla kao ikona globalne kulture je neko ko je pravi gromobran za teorije zavere, paranormalne teorije i maštarije, i nije iznenađujuće što se on prosto pojavljuje kao figura, kao naučnofantastični brend u različitim delima fikcije koja nemaju nikakve pretenzije da budu biografski i istorijski relevantna.

I to nas ne treba iznenaditi jer pogotovo američka filmografija, koja tu dominira, nema tu vrstu pijeteta prema istorijskim ličnostima. To je filmografija koja snimi Linkolna kao lovca na vampire, pa zašto jedan od tih vampira ne bi mogao da bude i Tesla“, kaže Tanasić.

Međutim, polako, lik Nikole Tesle izlazio je iz žanra naučne fantastike. Gde danas, skoro osamdeset godina od prvog filma, možemo pronaći lik Nikole Tesle?

Pisac Goran Skorobonja ga je u svom romanu „Čovek koji je ubio Teslu“ smestio u žanr naučne fantastike.

„Ja sam ga smestio u žanr alternativne istorije, koji je jedan od podžanrova naučne fantastike, i to je sasvim realno i logično, jer Tesla se bavio naukom i zaista je pokrenuo promenu civilizacije, što niko pre njega ni posle njega nije uspeo.“

Pisac Vladimir Pištalo o Teslinoj percepciji na filmu kaže: „Uzeli bi u tim filmovima kako on briše noževe 12 puta, pa šta? To je najniži nivo. On nije mogao da prođe pored prosjaka da mu ne dodeli nešto, to je bilo komplusivno.

Znate, to je bilo pre mašina, kad su ljudi kopali njujoršku podzemnu železnicu pijucima i lopatama. I taj skotski rad koji su radili ljudi, a inače rade životinje, on je to gledao još kao mlad čovek i uvek je želeo da oslobodi čovečanstvo od tog volovskog i konjskog rada, da bi ljudi mogli da se posvete onome u čemu je on mislio da su najbolji – da misle i da stvaraju.

Ti drugi humaniji aspekti Teslinog života mislim da je ono čime će se baviti budući filmovi. Ali interes za Teslu ne prestaje i to mi daje nadu da će ti filmovi biti i snimljeni“, kaže Pištalo.

„Tajna Nikole Tesle“ jedini je biografski film snimljen u jugoslovenskoj kinematografiji. Teslu je igrao mladi Petar Božović. A kasnije je po filmu snimljena i serija u kojoj Teslu igra Rade Šerbedžija.

„Kad ste me pozvali, razmiljao sam malo o tom vremenu kada su se te dve stvari pojavile, serija i film, i shvatio sam da je Tesla i u to vreme bio superzvezda, pošto smo živeli u velikoj Jugoslaviji, on je bio jedna superzvezda iz različitih sfera, u rangu Vuka Karadžića, Tita, Piksija itd.

Mi smo kao omladina u to vreme imali zaista mnogo takvih uzora, Tesla je bio jedan od njih, ali udaljeniji od ovih savremenih, jer je živeo pre našeg doba“, kaže Skrobonja.

Filozof Nikola Tanasić kaže: „Što se tiče Božovićevog filma, on je pokušavao u nekom smislu da zahvati i ono što je biografska dokumentaristika, jer svaka kultura mora da proizvodi biografske poglede na svoje velikane, ali je pokušavao donekle, pomalo stidljivo, da zahvati taj veliki upliv lika i dela Nikole Tesle u narodnu mitologiju.

Jer naš narod, kao što znamo, voli da priča fantastične priče na fantastične načine, jer priče koje se pričaju po slavama i kafanama o Tesli nisu ništa manje senzacionalističke nego one što izmišlja holivudska industrija magije“, navodi Tanasić.

A u toj holivudskoj industriji magije za Teslu bio je zainteresovan i Kristofer Nolan, jedan od najvećih reditelja današnjice. U „Prestižu“, odličnom Nolanovim filmu, Tesla pomaže jednom od mađioničara da izvede komplikovan trik. Teslu u ovom filmu igra Dejvid Bouvi.

"Meni je vrlo interesantno to da veliki svetski glumci i popularni glume Teslu i očigledno je njima interesantno da se posvete tom liku, ali moram nekako da napomenem, nije sada to lokalpatriotizam, nego realno stanje stvari da niko Teslu nije bolje portretisao nego Šerbedžija i Petar Božović u seriji odnosno u filmu 'Tajna Nikole Tesle'“, kaže pisac Goran Skrobonja.

Nikola Tanasić o fimu „Prestiž“ kaže: „Nolanov film 'Prestiž', o dvoboju dvojice mađioničara, zaista pokušava da zahvati Teslu i kao velikana istorije nauke i kao jedan centar naučnofantastične mitologije, ne samo po tome što on njega pokazuje ne prosto kao neshvaćenu osobu koja je našu savremenu tehnologiju pokušavala da progura pre 100 godina, nego kao nekoga ko je u stanju da smisli i stvori stvari koje mi danas ne možemo da pojmimo.

I u tom prikazu Tesle, Nolan stvarno ide najdalje i on ga mitologizuje na način koji je veoma sličan sećanju na Teslu u našem društvu“, kaže Tanasić.

U našem društvu, slika o Tesli obično je drugačija nego u velikom svetu. To je iskusio i pisac romana „Tesla, portret među maskama“, Vladimir Pištalo.

Diskaveri čenel je napravio jednu seriju o Tesli, čija sam žrtva bio ja i mnogi ljudi ovde u Beogradu. Oni su intervjuisali ljude, i ljudi bi pokušavali da im kažu nešto interesantno.

Od početka je kao otprilike u režiranom rijalitiju, kada je rijaliti osmišljen. Oni su imali ideju da je Tesla ubijen, i čitava je to neka potraga, neki triler. Ovo vam govorim zato što se veoma često u ovom trenutku Tesli prilazi na nivou trilera.

Ja bih voleo i nadam se da će budući filmovi biti dublji od nivoa trilera. Jer je on bio zaista interesantna osoba, i ono što ja kažem metafizički aspekt, on je bio šaman dendi, koji je istovremeno jako elegantan, ali imao je osećaj i za energiju i za stvari.“

Pored poznatih filmova, Tesla se pojavljuje i u velikom broju serija. Od jedne od najpoznatijih kanadskih serija „Merdokove misterije“ u kojoj se detektiv Merdok obraća za pomoć Tesli, koji u tom trenutku radi u Torontu na uvođenju naizmenične struje.

Zatim se pojavljuje u popularnoj seriji „Doktor Hu“, gde u epizodi pod naslovom „Teslina noć terora“, genijalnog naučnika igra hrvatski glumac Goran Višnjić.

Nikola Tanasić kaže: „U ovim 'Merdukovim misterijama', on se pojavljuje kao Arčibald Rajs kod nas u 'Senkama nad Balkanom'. On je prosto jedan dežurni genijalac kog uzimamo iz datoteke dežurnih genijalaca kako bi to dobilo malo istorijski profil.“

Konflikt Tesle i Edisona tema je filma „Rat struja“, koji je izašao 2017. godine. A ove, 2020. godine izašao je film „Tesla“, u kom ovog genija iz Smiljana igra Itan Hok. Da je posle Hokovog Tesle promenjena percepcija, gde Tesla umesto čudaka postaje glavni junak?

„Meni se čini da sve te površinske stvari, te ekscentričnosti ili bizarnosti polako prestaju da budu interesantne, jer je današnji trenutak pun takvih bizarnosti i ekscentričnosti još gorih i čudnijih, tako da ove Tesline ostaju vrlo pitome i na nivou anegdote već se fokus menja potpuno ka suštini.

Prema njegovom delu prevashodno, a ne prema njegovom liku, i ja i dalje čekam pravi biografski film na svetskom nivou koji će pokazati i Teslino delo, a ne samo njegov lik.

Tu bi taj način na koji je živeo, hranio golubove dok je živeo sam i kako je završio, da li je voleo žene ili nije voleo, da to bude potpuno sporedna stvar u odnosu na ono glavno, u odnosu na ono što je on ostavio za sobom“, kaže pisac Goran Skrobonja.

„Bilo je više filmova kada pogledamo, od nekog crtanog filma iz 1945. do filmova koji se sada prave, i nekako ne stišava se interes za Teslu, naprotiv. I sada će biti malo interesantno. I ono što se desilo i ono što su ljudi ubedili sebe da se moralo desiti – ovo je Andrićeva rečenica, i ta predstava o životu jednog čoveka postaje sada posebna priča. I ovo nije kraj“, kaže pisac Vladimir Pištalo.

U blizini Njujorka pre nekoliko dana podignut je spomenik Nikoli Tesli. Na njegov spomenike u Holivudu nećemo dugo čekati, jer bežične komunikacije, zelena energija, odgovornost prema zajednici, interes za javno dobro, sve što je Tesla govorio pre 90 ili 100 godina, sada odgovara savremenim globalnim trendovima.

broj komentara 3 pošalji komentar
(petak, 25. sep 2020, 03:54) - anonymous [neregistrovani]

sjajan prilog

Jelena Mitrović Tomić pravi sjajne priče koje mi pomažu da malo odvratim pažnju od ovih gluposti i svakodnevice i malo mislim o nečemu vrednom pažnje.

(četvrtak, 24. sep 2020, 23:08) - anonymous [neregistrovani]

Tuga

Ako je ovaj neuspeli plagijat i tuga od filma nivo kojim se Amerika (na neki način) odužuje velikanu uma, naučniku koji je radeći i stvarajući na američkom tlu toj istoj Americi i čitavoj planeti podario budućnost, onda ne čudi što su Ameriku već proglasili imperijom u tekućem padu.

(četvrtak, 24. sep 2020, 19:10) - anonymous [neregistrovani]

Утисак

Та најновија екранизација је по мени веома слаба. Радња је спора и на моменте досадна. Филм недостојан великана.