Čitaj mi!

Delos - ostrvo na kojem niko nije smeo da se rodi ni da umre

Samo nekoliko kilometara udaljeno od popularnog mondenskog Mikonosa, ostrvo Delos je prava arheološka riznica kikladske arhitekture i umetnosti davnih milenijuma. U mitologiji poznato kao rodno mesto Apolona i Artemide, Delos je ostrvo na kojem običnim smrtnicima nije bilo dozvoljeno da se rode ili umru.

Bio je sunčan i vetrovit oktobarski dan kada je brod krcat turistima sekao visoke talase uzburkanog Egejskog mora, na polusatnoj maršruti od Mikonosa do Delosa. 

Želela sam da tokom kratkog boravka iskoristim priliku i vidim i to "najsvetije od svih ostrva", kako ga je opisao pesnik Kalimah, glavni bibliotekar Aleksandrijske biblioteke. Ostrvo na kojem su se rađali samo besmrtni i na kojem je običnima bilo zabranjeno da umru.

Junačila sam se po običaju u laganoj majici bez rukava, okružena gomilom ljudi u debelim džemperima i vatiranim jaknama. "Pevaš kao da ploviš na Delos", bila je izreka drevnih Grka, i upravo tako sam se osećala i ja.

Jahanje na talasima nemirnog mora prijatno mi je golicalo stomak, budeći detinju radost vožnje na uzbudljivom rolerkousteru, ali i sećanje na slično, pomalo komično, putovanje hidrogliserom sa Rodosa na Tilos jednog poznog septembra. Sedela sam tada na pramcu, cičeći od radosti svaki put kada bi gvozdena vodena grdosija poskočila od siline uzburkanog mora, a moj saputnik je, sav muževan, ali osetljivog stomaka, ispuštao Bogu dušu negde na zadnjim sedištima, dok su ga tešile lokalne grčke bakice, poturajući mu maramice i vodu, kao da dvore Apolona.

A Apolon, Zevsov sin, rodio se upravo ovde, na Delosu, kaže legenda, zajedno sa sestrom bliznakinjom Artemidom. Bog sunca i svetlosti i boginja meseca i divljine. Dan i noć. Dva lica jednog istog karaktera.

Majka Leto se u mukama porađala devet dana i noći, jer je ljubomorna osvetoljubiva Hera na Olimpu zadržala boginju porođaja, ostavljajući suparnicu da umire od bolova.

Na Delosu istoriju i mit oživljavate svakim udisajem. Nekada velika kosmopolitska mediteranska luka, nosi tragove drevnih civilizacija još iz trećeg milenijuma pre naše ere. Apolonovo svetilište, sagrađeno u devetom veku pre naše ere, imalo je panhelenski karakter i privlačilo hodočasnike iz cele Grčke.

Monumentalna Terasa lavova, sveta avenija koju je krasilo od devet do dvanaest mermernih figura lavova posvećenih Apolonu, poklon stanovnika obližnjeg Naksosa, i danas je najslikaniji prizor sa Delosa.

Ostrvce od svega 350 hektara pročulo se nadaleko, a vek i po pre Hrista, proglašeno je za slobodnu luku, te se u njemu koncentrisala sva trgovačka delatnost istočnog Mediterana. Skućili su se tu bogati trgovci, bankari, brodovlasnici iz celog sveta, privlačeći svojim kapitalom i graditelje, arhitekte i umetnike, pa su na ostrvu kao pečurke nicale velelepne palate i luksuzne kuće, ukrašene freskama i mozaicima.

Epitet najsvetijeg ostrva, gde se rađaju samo besmrtni, čuvao je tako što su žene pred porođajem, kao i sugrađani na samrti prebacivani na susedno ostrvo Reneju, gde su obični smrtnici smeli da započinju i skončavaju život. Na Delosu niko nije smeo ni da se rodi ni da umre.

Prema pisanim svedočanstvima Delos je ubrzo postao najveći trgovački centar celog sveta, a njegov prosperitet i bogatstvo, kao i prijateljski odnosi sa Rimljanima, nedugo potom postali su i glavni uzrok njegove propasti.

Ostrvo su napadali i pljačkali neprijatelji Rima i pirati, da bi postepeno bilo uništeno i napušteno. Na njemu su ostali spaljeni hramovi i ruševine kuća.

Arheološka iskopavanja započeta su u drugoj polovini devetnaestog veka i traju i danas, otkrivajući jedinstveno svedočanstvo o civilizacijama egejskog sveta. Celo ostrvo je pod zaštitom Uneska kao arheološko nalazište i celina od ogromnog kulturnoistorijskog značaja.

Zbog mogućeg oštećenja usled jakih severnih vetrova, krhke mermerne skulpture, poput lavova sa Naksosa i drugih remek-dela antičke umetnosti koja su tu iskopana, čuvaju se u zgradi muzeja na ostrvu, koja se nažalost trenutno renovira i zatvorena je za posetioce. Njih su na samom nalazištu zamenile precizno urađene replike.

Kao kolevka evropske kulture i civilizacije, Delos je imao bitan uticaj na razvoj arhitekture i umetnosti tokom grčko-rimskog perioda, a otkriveni spomenici najrečitije svedoče o njegovom značaju i veličini.

U vreme najvećeg procvata, tokom drugog i prvog veka pre naše ere, nicala su ovde čitava stambena naselja, trgovačka preduzeća sa svojim skladištima, osnivana udruženja bankara, brodovlasnika i trgovaca. Postojao je čak ogroman broj svetilišta posvećenih stranim religijama, hramova egipatskih, sirijskih, feničanskih božanstava i jedna sinagoga. Delos je bio prava kosmopolitska multikulturna metropola.

Ljubazna čuvarka, ušuškana duplim kapuljačama, kao štitom od konstantnog severca, slika me ispred čuvenih lavova i pokazuje mi kućicu na bregu u kojoj živi s porodicom tokom leta. Nekoliko takvih objekata sagrađeno je na okolnim brežuljcima za smeštaj osoblja koje danonoćno čuva i održava lokalitet. Tokom zime, kada je ostrvo zatvoreno za posetioce, ostaje da dežura samo par čuvara. I mačke.

Godišnje ovo nalazište poseti oko 100.000 ljudi.

Penjem se na Kintos, Zevsovu planinu, na koju se oslanjala Leto dok je rađala njegovog sina. Kamene stepenice i staza kao da vas vode direktno u nebo. I dok ste u podnožju zakriljeni i bezbrižni, u trenutku kada izbijete na plato ispod samog vrha, iznenada osetite udar vetra gotovo božanske siline, koji će učiniti da se zateturate kako biste ponovo uspostaviti ravnotežu.

Ali svaki korak, svaki napor i graška znoja tokom uspinjanja biće opravdani i višestruko nagrađeni kada gore stignete, jer pogled sa Kintosa je baš takav - superioran i božanstven. Ili što bi rekli oni škrtog vokabulara: Vrh!

Ne znate na koju stranu je lepše da bacite pogled, ka antičkim stubovima i skulpturama pod vašim nogama, nizovima belih kućica Mikonosa, koje vam se šepure sa suprotne strane, ili beskrajnoj modrini Egejskog mora prošaranoj samo žućkastim kršem kikladskog pejzaža.

I tu, putujući kroz vreme, osetite energiju hiljada hodočasnika koji su vekovima dolazili na ovo sveto mesto, prepuni nade i vere, i shvatite koliko je život tek zrno peska u ogromnom peščanom satu istorije i poželite da vas nikad ne odvedu na Reneju, da ostanete tu, na ostrvu besmrtnih.