Kačamak i bunarska voda, pa put manastira – lepote ariljskog kraja

U ariljskom kraju u jeku je berbe malina, pa je pristigao veliki broj sezonskih radnika iz svih krajeva Srbije. Oni poslom, a drugi na odmor u brojnim domaćinstvima koja su otvorila vrata turistima.

Okruženo nepreglednim prostranstvom malinjaka, domaćinstvo Đukića u Mirosaljcima otvorilo je vrata i sezoncima  i turistima. Iako još asfalta do njih nije stigao, oni koji vole prirodno okruženje ipak pronađu put, koji ih trajno poveže sa domaćinima. 

„Beograđani, Novosađani, a imao sam i Francuze, Slovence. Imo sam i Ruse i Poljake", kaže Rade Đukić.

„Svaki praznik oni čestitaju, Novu godinu, Božić i ovako. Onomad su čuli za poplave, svi zovu, pitaju kako smo, jesmo li mi oštećeni i tako", dodaje Slavica Đukić.

Uz bogatstvo prirode i ukusa kraja, goste Đukići upoznaju i sa drugim prednostima letovanja u ariljskom kraju.

„A ja ih šaljem da, na primer, obilaze naše manastire, idu do Ovčara, idu u Klisuru idu na Katiće, idu do Kokinog Broda, idu na Goliju", objašnjava Rade Đukić.

„Najčešće traže lepinje s kajmakom, gibanice, kačamak, domaće sve", kaže Slavica.

Kod Mitrovića u Trešnjevici, gosti mogu da piju čistu bunarsku vodu, ali to nije jedini adut.

„Pa malina pre svega da vam pravo kažem, a lepo je i kupanje na Rzavu, baš nam je bilo lepo, onako smo se iznenadili, nismo mnogo zalazili u ovaj kraj", sabira utiske Dušan Durković iz Beograda.

„Na more odemo deset, 15 dana, a ovo je puno vikenda u toku leta, ovo je odlična ideja za provod produženog vikenda u prirodi", smatra Lidija Durković.

Kada su započeli sa obnovom domaćinstva, brat i sestra imali su ideju samo da urede dedovinu. Rade je pre sedam godina započeo da deo kapitala koji je decenijama sticao kao zanatlija u Beču, investira u rodnu Trešnjevicu.

„Ovo je velika investicija, videćemo i nisam to uradio da bih vraćao pare. Da uživam, da dođem tu u penziju da uživam", smatra Rade Mitrović.

Gordana smatra da je etno-turizam način da se ožive sela, a gostoprimstvo, kuhinja i odmor punog srca je ono što nude gostima.

„Ne bi li naučili nešto da se vrate na selo da nešto pokušaju. Ja mislim da uglavnom ti ljudi potiču sa sela, i onda su tu negde u gradu, kad dođu oduševe se. Svako bi mogao, ne mora toliko, ali može da krene s nečim", rekla je Gordana Mitrović.

Svaki kraj krije neko bogatsvo. Trešnjevčani kažu da su Nemanjići tu sagradili tvrđavu.

Taj fragment srpske istorije u ariljskom kraju nije vidljiv u Trešnjevici, ali zato jeste u Arilju. Crkva Svetog Ahilija, zadužbina Kralja Dragutina, s kraja 13. veka. Nju poseti najveći broj turista, bez obzira na veru ili naciju.