Jutarnja kafa uz cvrkut ptica i odmor pod jabukom – netaknuta priroda Resavskog kraja

Resavski kraj i okolina Despotovca godinama privlače turiste koji vole da spoje netaknutu prirodu i obilazak verskih i prirodnih spomenika. Mala seoska domaćinstva ili prenoćišta su ono što, uz hidrokompleks Lisine i Resavsku pećinu, privlači ljude u taj deo Srbije.

Ono što je za neke svakodnevica za druge je san. Jutarnja kafa na tremu uz cvrkut ptica i odmor pod jabukom, za većinu posetilaca iz velikih gradova idealan je odmor, a u detinjstvo vraća i one koji brinu o smeštaju. 

"Mi se trenutno nalazimo u kokošinjcu nekadašnjem, ovde sam kao mala volela da dolazim i da prikupljam jaja, to je jedna od divnih uspomena koje me vežu za ovu kuću", priča Lana Vujadinović iz Despotovca.

Baka Verinu kuću u Stenjevcu Miljana je sredila i kategorizovala, što se pokazalo kao odličan poduhvat koji se dopada turistima.

"Kažu da ima dušu, a i tako smo radili sa puno ljubavi", dodaje Miljana Milanović iz Stenjevca.

Od Stenjevca do spomenika prirode Lisine i vodopada Veliki Buk, desetak je minuta vožnje. Bigreni odsek visok je preko 20 metara, a dok posmatrate pad penušave vode, jasno je i kako je vodopad dobio naziv.

U blizini hidrokompleksa smeštaj je moguć u desetak objekata, a noćenje uz doručak košta od hiljadu do dve i po hiljade dinara. Vikendom je najviše turista iz Beograda i Vojvodine.

"Dopada im se hrana i čist vazduh. Najviše se sprema pogača ispod sača, teletina ispod sača i pastrmka", rekao je Vasa Milosavljević iz "Izvora Lisine".

Nekoliko kilometara odatle su kanjon Resave i na obodu kraškog polja Divljakovac Resavska pećina, jedna od pet najvećih i nakitom najbogatijih u ovom delu Evrope.

Resavsku lepoticu, koja je i spomenik prirode prve kategorije, vajala je priroda, kako se procenjuje, 80 miliona godina.

U Turističkoj organizaciji Despotovca kažu da su proteklih godina dosta radili – od kategorizacije smeštaja, preko infrastrukture do projekta za vizitorski centar. Samo prošle sezone Resavsku pećinu posetilo je 63.000 ljudi.

"Ove godine su nam izostali strani posetioci, ali svakako možemo da se pohvalimo da mi sada već brojimo preko hiljadu i po posetilaca u dva dana, odnosno za subotu i nedelju, imali smo u prethodnom periodu kada su bile dozvoljene i ekskurzije, videćemo kako će biti narednih dana", kaže Ana Bogdanović, direktorka JP "Resavska pećina".

Manasija kao najznačajniji spomenik srpske srednjovekovne kulture, spremno dočekuje sve koji se i posle šest vekova dive zadužbini despota Stefana Lazarevića.