Gostilje, netaknuta oaza prirode, ime mu govori zašto ste dobrodošli

Zlatibor je najposećeniji turistički centar, koji nudi brojne sadržaje turistima, ali mnogi tu planinu upoznaju delimično. Pravi doživljaj nude zlatiborska sela, u kojima je sve više onih koji otvaraju gostima vrata, otkrivajući taj deo Srbije iz drugačije perspektive. Gostilje je jedna od tih malih oaza čija priroda u isto vreme umiruje i budi sva čula.

Pre jedne decenije Miloš iz Beograda i Dragana iz Užica odlučili su da se odsele iz grada i nastane u Gostilju.

„Da se posvetimo prirodi, da malo uživamo u prirodi i da omogućimo drugim ljudima da uživaju malo u prirodi“, objašnjava Miloš Filipović zašto su se odlučili na ovu selidbu.

Prirodno okruženje u kojem je domaćinstvo Filipovića, posebno je privlačno za porodice sa decom, koja mogu upoznati čari bosonog detinjstva.

„Neko uvreženo mišljenje je da je onaj centar Zlatibora, gde je ono jezero, da je to generalno to. Međutim, to nije. Zlatibor je mnogo više. Pored šume, zapravo putevi su vrlo dobri, solidni, s obzirom na to gde se nalazite, skoro u divljina“, smatra Marijana Stojanović, gošđa iz Beograda.

U domaćinstvu iz 1829. godine živi se u skladu sa prirodom i svim članovima tog domaćinstva.

„Čedo, Cica, Mica, Maks, Đurđina i Sofronije, ali isto tako rado primamo goste koji imaju svoje ljubimce“, kaže Dragana Filipović.

Najzauzetiji je kutak nešto veći od dva kvadratna metra. Miloš tvrdi da je ovaj sobičak, namenjen za dnevni odmor, traženiji od svih ostalih brvnara koje imaju u ponudi.

U blizini je čuveni vodopad na Gostiljskoj reci, vrh Čigote, ali i još uvek neistražena pećina. Sve zaokružuje bogatstvo prirode.

A prirodne čari Zlatibora mogu se otkritu u Gostilju, ali i u još jednom selu – Golovu.

U malom selu, Bojanići, skladno živi porodica Todorović, koju pored dece zaokružuje mnogo više članova domaćinstva.

Jelena i Aleksandar odlučili su da napuste urbanu sredinu. Na selu su pored ćerke, dobili i još dvoje dece, a u život vratili ruinirano domaćinstvo.

„Proširili smo i smeštajni kapacitet, ove godine smo napravili novu kućicu, koju ćemo da izdajemo. Proširili smo stočni fond. Ove godine smo nabavili i ovce“, navodi Jelena Todorović iz Golova.

Drvene kućice delo su spretnih Aleksandrovih ruku. Sve je krenulo kao hobi, pa je malo, po malo, postalo ozbiljno. Upravo te drvene kućice privlače goste, koji u Golovo ponovo dolaze zbog gostoljubivosti domaćina.

„Kod kuće rođene se bolje osećo ne bih, vjeruj mi. Znači, dočekan, ispraćen i prošli put. Da nije bilo tako, ne bih dolazio ponovo“, tvrdi Draško Samardžija iz Beograda.

A zahvaljujući domaćinima koji su odlučili da ožive domaćinstva na selu, mnogi turisti će zlatiborski kraj upoznati iz drugačije perspektive, one koja zapravo i krasi tu planinu.