Planina koju je bog Tar uzeo za svoj dom, a turisti ne mogu da joj odole

Tara je, posle Zlatibora i Kopaonika po posećenosti treća srpska planina. Od drugih se razlikuje jer još nije okupirana masovnom gradnjom. Mnogi su na njoj potražili utočište i u doba korone, ali najlepše godišnje doba na Tari je leto.

„Ja ovako zamišljam raj“ – nije krio oduševljenje Tarom na prvi pogled gost iz belog sveta koji se u prirodu razume. Planina koju je, po legendi, bog Tar izabrao za svoj dom, i danas goste začara i slikom i zvukom i mirisom.

„Još uvek nije opterećena u velikoj meri i nadam se da smo uspeli da održimo taj neki balans između onoga što nalažu pravila i zakoni zaštite prirode i s druge strane tog nekog turističkog eksploatisanja“, kaže Ranko Milovanović iz Nacionalnog parka „Tara“.

Turistička istorija kao prvog gosta beleži pisca Milovana Glišića pre 115 godina, a pre 40-ak nastao je jedini tarski hoteli kao deo vojne ustanove. Leti se kod njih po pravilu traži mesto više.

„Baziramo se ove sezone na aktivnom turizmu, organizujemo izlete do turističkih destinacija u blizini kao i pešačke ture, promovišemo zdravu ishranu. Očekujemo veliku potražnju kako stalnih gostiju koji se uvek vraćaju tako i novih gostiju“, navodi Vanja Gudović VU „Tara“.

Za spremne planinare na Tari je oko 300 kilometara planinarskih staza, za bicikliste je urađeno 75 kilometara, ali kažu najbolji doživljaj planine je na konju.

Iskusni jahači mogu u toku dana s konjem da pređu i nekih 80 kilometara, normalno uz mali odmor i uživanje u prirodi.

A tu je i Drina...

Ko se posle planinskih putovanja poželi vode, tik pod planinom je jezero Perućac, drinsko more gde možete i zaploviti brodom.

„Kanjon reke Drine očaraće sve one koji dolaze ovde u ovaj kraj koji vole da uživaju u plovidbama svojom visinom, svojom dubinom, zatim lepotom prirode kroz koju se prolazi i na kraju tog prvog dela plovidbe dočekaće nas sam Višegrad“, ističe Miloš Nešović iz turističke agencije „Taraturs“.

U Perućcu se za čas može proći i cela godina, tačnije reka Vrelo, duga tačno 365 metara. A kraj mora i reke šta jesti nego ribu.

„Poznat je još i po proizvodnji pastrmke, jer jedan od malo većih ribnjaka se nalazi ovde. Kroz Perućac prolazi i Drina u kojoj ima više vrsta ribe od kojih bi izdvojio najtraženiju mladicu, mrenu, škobalja i rečnu pastrmku“, navodi Predrag Savić iz „Drinske priče“.

Pod Tarom tajne još skriva manastir Rača, čiji su monasi tvorci prvog srpskog bukvara i putopisa, a ovde je vodeničar bio i patrijarh Pavle. I tako u tarskoj razglednici ima svega - od manastirskog mira, netaknute prirode do najvećeg karnevala na vodi.