Posebna mikroklima na Vlasinskom jezeru, a u njemu – Mobi Dik

Vlasinsko jezero je najveće i najviše veštačko jezero u Srbiji, poznato po plutajućim ostrvima. Tu raste jedinstvena breza koja pokreće ostrva kada duva vetar, bogato je biljnim i životinjskim svetom, zaštićenim vrstama. Za one koji ne mogu da se opredele, kažu domaćini, Vlasinsko jezero je pravi izbor.

Predeo izuzetnih odlika, netaknute prirode ekološki čiste. Zelena prostranstva Vlasine, zdrava i pitka voda, pružaju najbolje uslove za odmor. Planinski vazduh širi i osvežava pluća, a šetnju pretvara u uživanje i jedinstveni odmor.

"Oduševićete se prelepim pejzažima, čistim vazduhom, lekovitom i pitkom vodom, kao i energijom koju ćete dobiti prilikom boravka na Vlasini. Zato je i ljudi s pravom nazivaju vazdušna banja", kaže Miroljub Stamenković, čuvar prirode.

Suzana Milanović iz Surdulice priča kako se za 21 dan na jezeru kompletno menja krvna slika.

"Ovde dolaze sa strane ljudi. Ja preporučujem svima Vlasinu, prvo prelepo je ovde, drugo previše je zdravo", dodaje Suzana.

Na zdravlje blagotvorno deluje posebna mikroklima koju stvaraju borova i bukova šuma, beskrajni tepisi od livada sa više od 1.000 endemičnih biljnih vrsta. Nektar sa njihovih cvetova sakupljaju pčele, a vlasinski med je geografski zaštićen.

"Odlikuje se posebnim aromama i u čiji sastav ulazi 20-ak, a možda i mnogo više, medonosnih biljaka", navodi Dragan Kostadinović, pčelar sa Vlasine.

Po jezeru plove tresetne "galije" 

Prostranu zelenu visoravan budno nadgleda modro oko veštačkog jezera koje se nalazi na nadmorskoj visini od 1.213 metara. Po njemu plove tresetne "galije".

Mobi Dik je najveće plutajuće ostrvo na Vlasinskom jezeru površine 2.000 kvadrata. Pre četiri godine nasukalo se uz obalu.

Tresetna ostrva su bogata retkim biljnim vrstama i pticama.

"Od biljnih vrsta je najkarakterističnija i najpoznatija Rosulja ili Mesožderka. Na ostrvima raste i strogo zaštićena vrsta, to je Maljava breza", kaže Novica Stanković, rukovodilac službe Predela izuzetnih odlika.

Čuvar prirode Radoš Kostadinović kaže da u jezeru živi 18 vrsta riba. "Najviše ima somova, štuke, deverike, karaš, grgeč."

Potrebno više kapaciteta za smeštaj 

Gosti dolaze tokom čitave godine, najviše ih je od sredine juna do kraja avgusta. Na Vlasini ima više od 2.000 ležajeva u dva hotela i vikendicama.

"Ono što je od presudnog značaja za razvoj turizma na Vlasini je izgradnja kanalizacionog prstena, ulaganje u infrastrukturu, otvaranje privatizovanih hotela i izgradnje novih hotela", navodi Aleksandra Popović, predsednica opštine Surdulica.

Vlasina je pogodna i za rekreativno bavljenje sportom, pešačenje, trčanje. Meštani kažu, da priroda sama leči i da joj se treba prepustiti.