Čitaj mi!

Zaštitom šuma i voda do očuvanja ugroženih ptica – i stepskom sokolu je potreban Akcioni plan

Aktivisti koji se bave zaštitom ptica u Srbiji smatraju da je neophodna izrada Akcionog plana koji bi regulisao potrebne mere zaštite životinja, prvenstveno njihovih staništa. Organizacija "BirdLife International" je objavila novu Evropsku crvenu listu ptica. U okviru Liste nalazi se pregled rizika od regionalnog izumiranja 544 vrsta ptica u više od 50 država i teritorija Evrope.

Podatke za novu Crvenu listu ptica je prikupljalo više od hiljadu eksperata i volontera širom Evrope.

Dešavanja na evropskom kontinentu ne zaobilaze ni Srbiju, a podaci iz velike studije, prikupljani su i na našim prostorima.

Prema stepenu ugroženosti se izdvajaju ptice grabljivice, šljunkarice i čitav niz vrsta koje nastanjuju različita staništa, među kojima su močvarna, poljoprivredna i travna staništa.

„Međunarodna unija za zaštitu priode (IUCN) navodi da je prirodno godišnje da izumre jedna vrsta, ali mi se sada nalazimo u vremenu kada životinje izumiru mnogo brže. One izumiru brže čak nego u vreme izumiranja dinosaurusa", rekao je u Jutarnjem programu, Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Dodao je da razlog takvom stanju uglavnom leži u staništima od kojih vrste direktno zavise. Kao primer navodi površine u Vojvodini kao „agrikulturne pustinje" pod njivama, velikim parcelama sa malo drveća...

Tu je i uticaj isušivanja močvarnih staništa zbog potreba poljoprivrede. Ptice, i kada se prilagode takvim novonastalim usevima, ponovo su pod rizikom usled eventualnih primena agrikulturnih mera zaštite.

Knežević je objasnio da problem staništa postoji i na teritoriji koja je pod šumama.

„Tu dolazimo do neodrživog upravljanja šumama gde se divlja seča ne kontroliše, a ako zanemarimo i taj problem šumokrađe, ako uzmemo u obzir da su naši nacionalni parkovi koncipirani tako da funkcionišu kao šumarije, onda dolazimo u veliki problem da i ona staništa koja su zaštićena da garantuju opstanak nekim vrstama - zapravo ne vrše tu funkciju", smatra Knežević.

Posebno je istakao problem ugroženosti stepskog sokola, koji sem kako naglašava masovno truje. Značajan deo evropske populacije stepskog sokola živi u Srbiji.

Smatra da najznačajnije promene u cilju zaštite ptica mogu uraditi institucije koje mogu da kreiraju akcione planove. Tu su i sami građani, civilno društvo, udruženja...

Jedna od lepih vesti je da se vodomar, ptica koja je česta na našim vodama, u smislu brojnosti populacije postepeno oporavlja.

„Komisija UN koja se bavi zaštitom biodiverziteta pravi nove planove a takav put treba da sledimo i mi. Evropska unija to vrlo predano čini, ona podršku i državama i organizacijama, kada su novčana sredstva u pitanju, bazira upravo na dokumentima kakve su crvene liste, akcioni planovi", rekao je Knežević.

„Zadatak svih nas je da zajedno, i sa državom, i sa građanima i svim akterima koji su voljni da učestvuju u zaštiti vrsta i njihovih staništa, sednemo i da napravimo takve akcione planove", istakao je Knežević, i dodao da „nema vremena za čekanje jer su u pitanju ozbiljni dokumenti".

U Srbiji 123 vrste ptica na meti istrebljenja

U nedavno objavljenoj Crvenoj knjizi ptica Srbije predstavljene su najugroženije vrste ptica sa teritorije naše države.

Rad na ovoj publikaciji vodilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, zajedno sa partnerima: Zavodom za zaštitu prirode Srbije i Departmanom za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Podaci su prikupljeni za ukupno 352 pouzdano zabeležene vrste, od kojih je bilo moguće analizirati 255 vrsta ptica.

Čak 123 vrste suočavaju sa rizikom od iščezavanja, a među činiocima koji ih ugrožavaju izdvajaju se lov, krivolov i sakupljanje jedinki (ugrožava 40 vrsta) i zagađenja koja potiču iz poljoprivrede, među kojima i trovanje pesticidima (ugrožava 44 vrste).