Čitaj mi!

Urbana poljoprivreda sve popularnija – beogradske bašte na 100 hektara

Nekada su Beograđani s podozrenjem gledali došljake koji pored zgrade zasade luk, peršun, paradajz. Ali vremena su se promenila. Ne postoje više samo u velikim svetskim metropolama, već i kod nas - gradske baštenske zajednice. U Beogradu ih ima na čak 100 hektara, ali nisu zakonski regulisane.

Živi u Beogradu, a ima svoj voćnjak u Košutnjaku. Srđan Staletović ima čak i košnice pa i svoj med.

„Ja sam ovde možda među mlađima i tako inače po preporuci jednog prijatelja koji je rekao da ima tu jedna parcela koju sam ja za ovih par godina isto potrudio se da dovedem ovako kako sada vidite. Inače je tu bila onako džungla da kažem. Neuređeno totalno. Ja sam se malo potrudio. Budući da mi je blizu dođem onako u toku dana, pre svega, obiđem pčele, dođem na pet-deset minuta“, objašnjava Srđan Staletović.

„Grad Beograd ima veliki potencijal imamo puno otvorenih površina koje nisu privedene nameni, koje su ili zakorovljene ili nažalost postaju neke mini-deponije. Takvi prostori bi mogli da se opredele za bašte u blizini nekih naselja kao što je ovde“, naglašava Sabina Kerić, koordinator projekta „Ekonaut“.

Baštenske zajednice, dakle postoje i to na oko 100 hektara u Beogradu. Međutim, oni koji na njima gaje voće ili povrće nemaju dozvole vlasnika tog zemljišta ili Grada. To su uglavnom parcele koje nisu bile privedene nameni – na Novom Beogradu, Velikom ratnom ostrvu, u Slancima.

Teško do dozvola za urbanu poljoprivredu   

Međutim, kad se već nešto zasadi, treba i vode za navodnjavanje, treba proveriti kvalitet zemljišta, a nije lako ulagati, kad se dozvola za korišćenje tog zemljišta teško dobija.

„Trebalo bi samo videti na koji način to pravno urediti, ovo zemljište gde se mi sada nalazimo jeste neka vrsta građevinskog zemljišta, ali opet bi moglo da bude korišćeno kao neka vrsta te urbane poljoprivrede uz određene dozvole i procedure“, napominje Sabina Kerić.

U pojedinim evropskim gradovima, baštenske zajednice postoje duže od jednog veka. Osim što nešto gaje, tu se ljudi i druže, i to svih uzrasta. Bilo bi dobro da te baštenske zajednice i kod nas ožive. „Ekonaut“ je, uz podršku Evropske unije i građana, podneo Gradu i gradskom urbanisti zahtev za saradnju i čekaju odgovor.