Čitaj mi!

Naš region topliji je za stepen od sveta, šta treba preduzeti?

Baš kao u Njujorku i u Beogradu su Ujedinjene nacije organizovale "Razgovore o klimatskim promenama", uoči velikog klimatskog samita u Glazgovu. Srbija planira da ubrza prelazak na cirkularnu ekonomiju, poručuju iz Vlade, i da do 2030. godine za 33 odsto smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, tri puta više nego što se obavezala Pariskim sporazumom.

Prosečna temperatura u našem regionu se povećava za čak stepen brže nego u svetu. Ukoliko se ništa ne preduzme, do kraja veka može se očekivati povećanje temperature i do četiri stepena.

„Program prilagođavanja klimatski otpornog društva je ono što je važno, svakako svi treba da vidimo kako da se prilagodimo tome i da težimo tome naročito kada govorimo o ugroženim i ranjivim kategorijama, pre svega o vodoprivredi, šumarstvu, javnom zdravlju.Trudićemo se da damo maksimalni doprinos i da sve ono što se očekuje od Srbije uradimo u narednom periodu, kako bi postali polovinom veka niskougljenično društvo", istakla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

U poslednje dve decenije, usled suša i poplava Srbija je pretrpela štetu od šest milijardi dolara.

„Ujedinjene nacije pozivaju Srbiju da poveća ambicije kada je reč o smanjenju ugljenika do 2030. godine, odnosno da bude potpuno ugljenično neutralna do 2050. godine" , istakala je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji .

Neophodno je omogućiti postepen prelaz sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, uz obaveznu računicu ekoloških i klimatskih troškova investicija.

U Velikoj Britaniji je, na primer, u poslednje tri decenije smanjena emisija ugljenika za 44 odsto, uz istovremeni rast privrede od 78 odsto, i otvorenih 400.000 radnih mesta u zelenoj ekonomiji.

„Klimatske promene su najozbiljniji izazov sa kojim se danas suočavamo. Pozivamo na ambiciju i akciju svih. I od Srbije", rekla je Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije u Srbiji.

EU planira da do sredine veka bude klimatski neutralna, a to se očekuje i od Srbije.

„Finansije su dostupne, ali je problem kako realizovati projekte na terenu. Želeo bih da apelujem na bolju koordinaciju kada se radi o sprovođenju projekata i korišćenju sredstava", rekao je Nikola Bertolini, šef za saradnju Delegacije EU.

Evropska unija je namenila 9 milijardi dolara bespovratne pomoći za zelenu transformaciju privrede i javnog sektora u regionu.