Čitaj mi!

Šume na udaru bespravne seče i požara, veliki izazov za čuvare

Sa zatvaranjem granica zbog pandemije koronavirusa mnogi sugrađani su slobodne dane provodili istražujući prirodne lepote naše zemlje. Bez sumnje, jedan od najvrednijih dragulja u Srbiji jesu šume. O njima brinu čuvari zaštićenih područja, tzv. rendžeri. Oni danas obeležavaju svoj dan.

Gordana Jančić iz "Srbijašuma" ističe da šume zauzimaju nešto manje od trećine teritorije naše zemlje – oko 29,1 odsto. Prema podacima nacionalne inventure šuma, Srbija spada u srednje šumovite zemlje, u rangu je svetskog proseka koji je oko 30 odsto, dok je evropski prosek nešto viši: 37–39 odsto površine.

„Nacionalna inventura šuma vrši se i ove godine i očekujemo da procenat šumovitosti bude između 37 i 38 odsto“, istakla je Jančićeva.

Prema njenim rečima, bez šuma nema života na planeti Zemlji.

„One su uslov opstanka čoveka, imaju i ekološku, i socijalnu, i ekonomsku funkciju. Kad kažemo ekološki značaj, šume ublažavaju klimatske promene, štite zemljište od erozije, doprinose čistoći vazduha, imaju zdravstveno-rekreativnu funkciju, stanište su za brojne životinjske i biljne vrste, centri biodiverziteta“, objašnjava Jančićeva i dodaje da se ekonomska funkcija ogleda u "obezbeđivanju drvnih i nedrvnih proizvoda".

Čuvari štite šume i edukuju druge da to rade 

"Srbijašume" gazduju šumama i upravljaju zaštićenim područjima na preko 50 odsto teritorije koja je zaštićena, tj. na oko 400.000 hektara.

„U zaštićenim područjima imamo 96 čuvara, plus rukovodioce čuvarskih službi kojih ima 24. Pored čuvara zaštićenih područja imamo posebnu čuvarsku službu šuma koju čini 595 čuvara“, naglasila je Jančićeva.

Čuvari šuma štite drveće od biljnih bolesti, štetnih insekata, požara. Čuvari zaštićenih područja kontrolišu kako posetioci koriste zaštićeni prostor, da li se ophode prema definisanim režimima zaštite, poštuju li dozvole koje su dobili. Takođe imaju obavezu da sarađuju sa posetiocima i drugim korisnicima (lokalno stanovništvo, druga preduzeća, lokalnom zajednicom, lokalnom samoupravom), sa naučnoistraživačkim institucijama.

„Svi čuvari su službena lica. Imaju službenu legitimaciju, uniformu, status službenog lica, imaju određene dužnosti i ovlašćenja – da zaustave posetioce, kontrolišu ih, legitimišu, da za prekršioce podnesu odgovarajuće prijave. Naravno i da edukuju“, istakla je Gordana Jančić.

Dan čuvara zaštićenih područja – 31. jul

Dan rendžera, odnosno dan čuvara zaštićenih područja, zaštitara šuma osnovan je sa namerom da se ukaže na značaj posla koji oni obavljaju, kao i na to da ne mogu oni sami zaštititi šume već da im svi moramo biti od pomoći.

Gordana Jančić pozvala je sve da obiđu Goliju, najšumovitiju planinu u Srbiji, kao i Staru planinu koja je najveće zaštićeno područje kojim upravljaju "Srbijašume".

„Ono što je najvažnije je da (posetioci) ne bacaju pikavce i nesavesnim ponašanjem izazovu šumske požare, da ako ponesu nešto da pojedu i popiju otpad vrate sa sobom“, rekla je Jančićeva.  

broj komentara 3 pošalji komentar
(subota, 31. jul 2021, 23:06) - anonymous [neregistrovani]

Tuzno

Ranije se zvali šumari a sad rendžeri. Ha, ha!

(subota, 31. jul 2021, 22:52) - anonymous [neregistrovani]

Fabrika

Mislim da smo kao nacija jako neiskreni kada je u pitanju naš odnos prema šumi, I prirodi uopšte. Mogao bih vam pisati satima ovde o tome kako posredno i neposredno uništavamo šume pa samim tim i prirodni mehanizam koji nas na neki način održava živim, ali besmisleno je. Rešio sam da probam da u naredne godinu dve kupim plac od 1ha i zasadim šumu, I da to ostavim deci u nasleđe. Fabriku kiseonika.

(subota, 31. jul 2021, 17:57) - anonymous [neregistrovani]

Teška robija za seču šume

Ovo naprosto ili nije tačno ili sam ja takve sreće. Gde god sam otišao u koju god šumu a obišao sam sve poznate u bilo koje doba dana a i noću možete čuti besomučno sečenje šume motornom testerom. Snimke čak imate na YT. Izgleda da nepostoji kapacitet čuvanja šume. Ranije se išlo na tešku robiju za seču šume uostalom kao i svuda u Evropi.