Čitaj mi!

Još jedan istorijski uspeh: Nasa uspela da proizvede kiseonik na Marsu

Instrument veličine tostera koji je Nasin rover „Istrajni“ poneo na Mars uspeo je da retku i toksičnu atmosferu Crvene planete pretvori u kisenonik. Naučnici veruju da je ovaj istorijski uspeh još jedan korak na putu ka budućem prisustvu ljudi na našoj susednoj planeti.

Američka svemirska agencija Nasa se pohvlila još jednim istorijskim uspehom od kada je rover „Istrajni“ (Perseverance) prispeo na površinu Marsa 18. februara.

Nasin robot „Istrajni“ na sebi nosi i instrument veličine tostera nazan Mars Oxygen In-Situ Resource Utilization Experiment – MOXIE koji je trebalo da atmosferu na povrišini Marsa bogatu ugljen-dioksidom, pretvori u kisenonik. MOXIE je 20. aprila izvršio svoj zadatak.

Iako je ovo tek samo deo eksperimenta, ovi rezultati bi mogli da otvore put da nešto što se do sada tretiralo kao naučna fantastika, postane naučna činjenica koja će omogućiti da se kiseonik izdvaja i skladišti na Marsu. Ovaj kiseonik bi neki budući astronauti mogli da koriste kao raketno gorivo za poletanje sa Crvene planete. Takvi uređaji, takođe, jednog dana mogu da obezbede i vazduh potreban za disanje samih astronauta.

Cilj – odlazak ljudi na Mars

„Ovo je presudan prvi korak u pretvaranju ugljen-dioksida u kiseonik na Marsu“, nvodi Džim Rojter, jedan od rukovodilaca ovog projetka. „ MOXIE ima još mnogo posla, ali rezultati ovog eksperimenta obaćavaju da idemo ka našem cilju da jednog dana i ljudi stignu na Mars. Kiseonik nije samo ono što udišemo. Raketno gorivo je zavisno od kiseonika, a budući istraživači će zavisiti od proizvodnje pogonskog goriva na Marsu kako bi mogli da se vrate kući“, dodaje Rojter.

Inače, atmosfera Marsa koja se sastoji od 96 procenata ugljen-dioksida. Pored toga, sto puta je ređa od Zemljine, tako da čak i da je istog sastava kao naš vazduh, ljudi ne bi mogli da prežive. Uz to, prema procenama stručnjaka za povratak četvorice astronauta na Zemlju trebalo bi oko 25 tona kiseonika. Pošto je izuzetno skupo prevoziti bilo šta do Marsa, a rakete imaju ograničen kapacitet rezervoara, svaki gram je izuzetno važan.

MOXIE je proizveo skoro šest grama kiseonika za jedan sat

Posle dvosatnog zagrevanja, MOXIE je počeo da proizvodi kiseonik brzinom od šest grama na sat. Eksperiment je dva puta prekidan kako bi se procenilo stanje instrumenta, ali posle sat vremena rada dobijeno je oko 5,4 grama kiseonika, dovoljno, recimo, da astronautu obezbedi 10 minuta noralne aktivnosti.

MOXIE je inače dizajniran da proizvodi tek oko 10 grama kiseonika na sat, ali neki budući generator koji će raditi na ovom principu, mogao bi da iz atmosfere izdvoji mnogo veću količinu.

Predviđeno je da MOXIE tokom godine obavi još najmanje devet eksperimenata i testira svoje mogućnosti tokom različitih doba dana, kao i godišnjih doba.

MOXIE radi tako što odvaja atome kiseonika od molekula ugljen-dioksida, koji se sastoje od jednog atoma ugljenika i dva atoma kiseonika. Otpadni proizvod, ugljen-monoksid, ispušta se nazad u atmosferu Marsa.

Za obaj postupak je potrebana veoma visoka temperatura od oko 800 stepeni Celzijusa, a kako bi izdržao toliku temperaturu MOXIE je napravljen od materijala otpornih na toplotu.

„MOXIE nije samo prvi instrument za proizvodnju kiseonika u drugom svetu“, naglašava Trudi Kortes, direktorka tehnološkog programa, već je to prva tehnologija ove vrste koja će budućim misijama pomoći da „žive van Zemlje“ i koriste elemente iz okruženja drugih svetova, odnosno da proizvode potrebne resurse na licu mesta.

broj komentara 8 pošalji komentar
(četvrtak, 29. apr 2021, 18:36) - anonymous [neregistrovani]

То је оно што ће можда требати и планети земљи.

Да из атмосфере сачињене од угљен диоксида добије косеоник. Управо обрнут процес од процеса који се тренутно дешава на земљи.

(ponedeljak, 26. apr 2021, 07:26) - anonymous [neregistrovani]

Pitanja

Sjajna vest, ali koliko energije potrosi ovaj uredjaj za jedan sat rada da bi se napravio tih 5,4 grama kiseonika?
I sta sa stvorenim ugljen-monoksidom, koji je za razliku od ugljen-dioksida vrlo otrovan gas?
Vetovatno se zbog ovih okolnosti ova tehnologija i ne koristi na Zemlji.

(nedelja, 25. apr 2021, 00:12) - anonymous [neregistrovani]

Samo...

...su trebali da pošalju cyanobakterium na crvenu planetu... one pravu kiseonik od CO2 sedam puta brže...

(subota, 24. apr 2021, 15:09) - anonymous137 [neregistrovani]

Bravo

Divno, sjajno, a u našoj bolnici čovek umre jer je nefrolog slobodan taj dan. Sjajan razvoj nauke u službi pojedinaca.

(subota, 24. apr 2021, 11:31) - Мизантроп [neregistrovani]

532

Био сам слободан израчунати. За потребну количину кисеоника од 25 тона, овим темпом, потребно је 532 године.
Само напред.

(petak, 23. apr 2021, 21:51) - anonymous [neregistrovani]

Neće nikad gore

Nećete vi otići nikada na Mars. I ako ode neko , samo će se vratiti, ili ostati zauvek tamo zakopan neplodnim jalovim peskom u oluji. Dokle god postoji ovakva mržnja i netrpeljivost na zemlji, dokle god proizvodite ratove, neće niko osvojiti red planet. Zamislite kako bi se tamo tek poubijali za resurse i plemenite metale!!

(petak, 23. apr 2021, 08:43) - anonymous [neregistrovani]

Hm

Mozda zato sto ugljen dioksid nije otrovan a ugljen monoksid ubija

(četvrtak, 22. apr 2021, 21:52) - Fotok [neregistrovani]

CO2 ?

U eri smanjenja emisije CO2 na dragoj nam planeti - za ovakav uredjaj saznajemo u rubrici " osvajanje svemira" ? Zasto se ne primeni i na Zemlji, npr ?

Ili nasi zivoti i okolina nisu toliko vredni ....

div id="adoceanrsvdcfhklggd">