Čitaj mi!

Šta nam je donela onlajn nastava i gde su tu onlajn zaljubljivanja i digitalni osmesi

Činjenica je da je ljudski kontakt neprevaziđen. Često se zapitam da li je ovo obračun koji vode „psi rata“, virtuelna stvarnost i da li je koronavirus samo zavesa koju ćemo ili nećemo moći da sklonimo da bismo opet normalno živeli.

Onlajn nastava je neminovnost u većem delu sveta, prepoznatljiv model primenjen na dobro utrenirane prste đaka i studenata koji odlično vladaju modernim tehnologijama. Ali postoji „mali“ problem. Kako će se naša deca zaljubljivati onlajn? Teško.

Imam sina tinejdžera, gimnazijalac, treća godina, i sve mi je poznato, ali uvek mi je drago kada čujem mišljenja profesora i đaka. Svako ima svoju prizmu, a ona izgleda otprilike ovako.

„Danas su informacione tehnologije zastupljene u svim segmentima društva. Ne može se zamisliti napredak bez njihove podrške.

Na osnovu bogatog novinarskog i profesorskog iskustva mogu da posvedočim i o dobrim i o lošim stranama digitalnih tehnologija“, istakao je profesor dr Janos Haralambides sa Koledža „Ledra“ u Nikoziji, ali i novinar i stručnjak digitalnog marketinga, koji je poznat kao predavač u mnogim gradovima Evrope. 

Iskustva onlajn nastave

U sektoru obrazovanja važno je da prilikom podučavanja uvažimo potrebe studenata i prilagodimo se uslovima društva. Zato moramo osluškivati okolinu.

„Do pre godinu dana svi smo zamišljali kako bi bilo dobro da možemo nastavu da pratimo sa drugog mesta, da vreme utrošeno na odlazak na fakultet i sedenje na predavanjima utrošimo na porodicu, prijatelje, hobije.

Danas zbog pandemije ova naša želja je ispunjena, ali ne baš onako kako smo se nadali, da li će ovaj vid nastave biti uspešan i da li ćemo ga zadržati, vreme će pokazati“, istakla je Ana Veljić, studentkinja fakulteta MEF, smer primenjene informacione tehnologije.

Novonastala situacija predstavljala je izazov za IT sektor, koji je u potrazi za rešenjima „tražio“ nove softvere i opcije za kvalitetniju onlajn nastavu.

Tako danas zahvaljujući ovakvim inovacijama, svi mi kao učesnici u obrazovnom procesu imamo na raspolaganju različite platforme koje nam pomažu da opravdamo cilj, a da pri tome poštujemo zdravstvene preporuke.

„Iskustvo sa onlajn nastavom pružilo mi je i neke nove mogućnosti za profesionalni razvoj, jer sam dobila priliku da održim više gostujućih predavanja na nekim inostranim fakultetima.

To se pokazalo kao velika prednost pri ovakvom načinu studiranja“, istakla je prof. dr Saša Virijević Jovanović, redovni profesor na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu.

„Meni kao profesoru marketinga, realizacija onlajn nastave nije predstavljala nepoznanicu, imajući u vidu da na fakultetu već godinama uspešno koristimo 'moodle' platformu, na koju postavljamo različit digitalni sadržaj koji utiče na kvalitet obrazovanja“, istakla je profesorka Virijević.

„Sada uz 'moodle' platfomu koristim najčešće Zum mitings i Gugl mit, koji mi omogućavaju da uživo održim časove i komuniciram sa studentima“, rekla je prof. Virijević.

Pozitivne strane onlajn nastave

Pošto je previše negativnih komentara, hajde da onlajn nastavu sagledamo iz pozitivnog ugla i da utvrdimo koje su dobre strane ovakvog modela.

„Jako je važno napraviti razliku između digitalne pismenosti i korišćenja modernih tehnoloških uređaja isključivo u svrhu zabave.

Zato slobodno možemo reći da su sadašnji osnovci i srednjoškolci napredniji u usvajanju novih veština, jer su mnogo više digitalno pismeni nego što je to bio slučaj pre onlajn nastave“, istakla je prof. Una Popović, direktorka Srednje škole i gimnazije „Arhimed“.

Prema sopstvenom priznanju, učenici su uglavnom koristili pomenute uređaje za zabavu i socijalni kontakt. Sada, evolucijom obrazovnog sistema, učenici sami uočavaju da je digitalna pismenost od esencijalne važnosti za dalje nadograđivanje njihove ličnosti i karijere.

Tako se sada najpoznatiji veb-sajt za video-materijal koristi kao nepresušan izvor dodatnih informacija za one koji žele više da znaju, a „čet-sobe“ su se pretvorile u prave digitalne učionice u kojima se odvija važan proces vršnjačkog učenja.

To je omogućilo jednu zdravu nadogradnju digitalnih kompetencija đaka.

„Važna prednost onlajn nastave je i činjenica da učenici sada mogu da pogledaju video-lekciju u doba dana kada imaju najveću koncentraciju, što umnogome doprinosi brzini usvajanja gradiva i povećava količinu usvojenog znanja.

Takođe, isti čas mogu pogledati nebrojeno puta i na taj način da sami sebi, bez dodatnog angažovanja nastavnika, razreše nejasnoće unutar same lekcije. Ovo doprinosi povećanju samopouzdanja kod učenika, naročito iz predmeta u kojima su slabiji.

Naravno, nastavnik je uvek dostupan za sva dodatna pitanja, što doprinosi i boljem povezivanju nastavnika i učenika“, rekla je profesorka Una Popović.

Dakle, model onlajn nastave može povoljno uticati na mentalno zdravlje učenika.

„Predavanjima i materijalima za nastavu može se pristupiti računarom, telefonom i drugim pametnim uređajima, s bilo kog mesta i u bilo koje vreme, upravo onako kako nama odgovara, jer verujem da smo svi ponekad poželeli da raspored predavanja napravimo kako želimo.

'Moodle' platforma i učenje na daljinu jeste nešto što na našem fakultetu postoji godinama, ali meni kao studentu tradicionalnih studija platforma je služila kao dodatak u nastavi.

Tu su profesori postavljali obaveštenja i dodatne materijale pored onih koje smo imali na predavanjima i vežbama“, rekla je studentkinja.

Kako nijedan model nastave nije savršen, tako i model onlajn nastave ima svoje nedostatke

"Najveći problem je nedostatak interakcije, koji sam uzaludno pokušavala da prevaziđem raznim sredstvima. Ljudski kontakt, osmesi, pogledi i energija koju međusobno razmenjujemo na časovima ne može se nikada preneti u digitalnom okruženju.

Na ovaj način ostajemo uskraćeni i ja kao profesor, ali i oni kao studenti, za jedinstvena iskustva koja možemo stvarati samo dok smo zajedno. Još jedan značajan nedostatak onlajn nastave nastaje usled tehničkih problema, kao što su prekid internet veze, opterećenost pojedinih platformi, kvarovi rada slušalica, mikrofona itd.

Svi ovi problemi mogu ozbiljno da utiču na kvalitet nastave, tako da ih treba imati u vidu posebno ako onlajn nastava postane trajni model u visokom obrazovanju“, zaključila je profesorka dr Saša Virijević Jovanović.

„Koliko god sam kao student navikla na računar i njegovu upotrebu, sada se vreme koje provodim za kompjuterom povećalo i dolazim u situaciju da mi treba pauza i da mi je zamorno kada samo pomislim da nešto treba da uradim na računaru, pa makar to bilo i samo gledanje predavanja", rekla je studentkinja Ana Veljić.

„Ali velika mana je gubitak interakcije između profesora i studenta. Kontakt putem platformi za video-konferencije, najčešće bude sa isključenim kamerama i mikrofonima, pa profesori ne mogu da nas animiraju kao što je to slučaj sa predavanjima uživo.

A mi često nismo dovoljno fokusirani, jer imamo slobodu da tokom predavanja radimo sve ono što u slušaonici ne bismo mogli", rekla je studentkinja.

„Ako odaberemo da sagledamo i prednosti onlajn nastave, verujem da imamo razloga za zadovoljstvo.

Na nastavnicima ostaje zadatak da nove oblike nastave i dalje unapređuju i da unapređuju onlajn socijalizaciju đaka, usmerenu na celokupnu sliku razvitka ličnosti i sposobnosti svakog učenika“, istakla je profesorka Una Popović, direktorka Srednje škole i gimnazije „Arhimed“.

„Mlade generacije zaslužuju kvalitetno obrazovanje. U situaciji kada neko pokušava da nađe posao, moramo predvideti i period za pet, deset, čak i dvadeset godina, i u skladu s tim da pripremamo studente da istupe na tržište rada i u digitalni svet.

Budućnost je upravo u tome“, zaključio je profesor dr Janos Haralambides sa Koledža „Ledra“ u Nikoziji.

„Živa reč jeste nezamenljiva, ali treba realno zaključiti da smo učinili šta smo mogli u ovakvoj situaciji“, istakla je profesorka Una Popović, direktorka Srednje škole „Arhimed“.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">