Kako se najpouzdanije procenjuje empatija?

Istraživači Univerziteta u Kaliforniji otkrili su da se sposobnost osobe da oseća empatiju može proceniti proučavanjem njenih moždanih aktivnosti dok se odmara.

Empatija se tradicionalno procenjuje korišćenjem upitnika i psihološkim procenama. Rezultati ove studije nude alternativu ljudima koji imaju poteškoća u popunjavanju upitnika, poput onih sa teškim mentalnim bolestima ili autizmom, rekao je jedan od autora, dr Marko Jakoboni, profesor psihijatrije i biobihevioralnih nauka na Medicinskoj školi Kalifornijskog univerziteta.

„Procena empatije često je najteža u populaciji kojoj je najpotrebnija“, rekao je Jakoboni. Empatija je ʼkamen temeljacʼ mentalnog zdravlja i blagostanja. Takođe, pomaže nam da predvidimo osećanja, ponašanje i namere drugih, istakao je.

Za ovu studiju, istraživači su okupili 58 učesnika starih od 18 do 35 godina. Podaci o aktivnosti mozga u stanju odmora prikupljeni su korišćenjem funkcionalne magnetne rezonance, neinvazivne tehnike kojom se mere i mapiraju aktivnosti mozga na osnovu malih promena u protoku krvi. Učesnicima je rečeno da da gledaju statični krst na crnom ekranu i puste misli da lutaju. Posle toga, popunili su upitnike za merenje empatije. U njima se tražilo da ocene u kojoj meri ih opisuju izjave poput „često osećam nežnost i zabrinutost prema ljudima koji su manje srećni od mene“ i „ponekad pokušavam da bolje razumem svoje prijatelje zamišljajući stvari iz njihove perspektive“, i to na skali od pet tačaka. Istraživači su koristili mašinsko učenje, oblik veštačke inteligencije koji u podacima uočava obrasce koje tradicionalna analiza podataka možda ne bi uspela da otkrije.

„Otkrili smo da, čak iako se ljudi ne bave direktno zadatkom koji uključuje empatiju, moždana aktivnost unutar tih mreža može otkriti empatičnu dispoziciju ljudi“, rekao je Jakoboni. „Lepota studije je što su nam merenja magnetne rezonance pomogla da predvidimo rezultate upitnika svakog učesnika.“

Rezultati studije mogli bi da pomognu zdravstvenim radnicima da bolje procene empatiju kod pacijenata koji imaju poteškoća u popunjavanju upitnika ili izražavanju emocija. Takođe, mogli bi da unaprede lečenje određenih psihičkih poremećaja.