Kelti, (pra)Beograđani

Sačuvani materijalni tragovi keltske kulture svedoče o njihovom, gotovo pola milenijuma dugom, boravku na teritoriji sadašnjeg Beograda. Ti predmeti predstavljaju važan segment svetske kulturne baštine i često su izlagani na evropskim izložbama, dok domaćoj javnosti nisu predstavljani 80 godina.

Donedavno se mislilo da su Kelti došli na teritoriju srednjeg Balkana i Srbije u velikim pljačkaškim pohodima koje su preduzeli protiv helenskog sveta.

U istorijskim izvorima je zabeležen njihov veliki ratni pohod ka Makedoniji i severnoj Grčkoj, oko 270-280. godine pre nove ere, kada su opljačkali čuveno svetilište u Delfima.

Međutim, poslednja istraživanja pokazuju da su Kelti na ovom prostoru prisutni već od 4. veka pre nove ere, da su ga postepeno naseljavali zbog povoljnih uslova života i da njihovi dolasci nisu uvek bili u vezi sa velikim vojnim pohodima.

O tome svedoče predmeti vezani za običaje ispijanja vina. Ti predmeti su nastali u severnogrčkim radionicama, a čuvaju se u Muzeju grada Beograda. Kelti su te običaje preuzeli od Grka relativno rano i počeli su da se ponašaju kao i tada razvijeni jug.

Kelti su naseljavali teritoriju Beograda gotovo u potpunosti, a njihov najveći poznati lokalitet nalazi se na prostoru današnje Karaburme. Karaburma pokazuje dugačak kontinuitet njihovog života na tom prostoru, od gotovo 400 godina.

Na tom lokalitetu istraženo je oko sto keltskih grobova, ali do danas je nepoznato gde se tačno nalazilo njihovo naselje.

Pretpostavlja se da je keltsko naselje postojalo na prostoru oko Zvezdarske šume i da zbog guste vegetacije još nije otkriveno.

Kelti koji su naseljavali delove Beograda bili su zanatlije i trgovci, bavili su se osnovnim privrednim delatnostima, kao i druge populacije u ovim krajevima, a primarna je bila poljoprivreda.

Na teritoriji jugoistočne Evrope bili su nosioci mnogih inovacija. Doneli su rotaciono vitlo za proizvodnju keramičkih posuda, što je u to vreme bio revolucionarni izum.

„Jedna od novina koju Kelti donose na ove prostore jeste široka upotreba gvožđa kao sirovine, od koga su, kao izuzetni metalurzi, proizvodili oružje, oruđe i druge upotrebne predmete. Izuzetno je bitno da Kelti nisu bili inhibirana zajednica, sarađivali su sa lokalnim stanovništvom i dalekim susedima“, istakao je Miloš Spasić, kustos Zbirke za praistoriju Muzeja grada Beograda, u emisiji „Sve boje života“.

Istraživanja keltske kulture u Srbiji stagniraju poslednje dve decenije. Kako bi približio i predstavio svakodnevni život naših drevnih sugrađana, Muzej grada Beograda pokreće projekat „Keltski dani na Karaburmi“.

U nedostatku sačuvane arhitekture, manifestacija će lokalnom stanovništvu predstaviti keltsku arheološku baštinu obeležavanjem mȇstā na kojima su pronađeni važni predmeti iz ovog perioda, sa željom da podstakne sećanje na keltsku kulturu. 

broj komentara 1 pošalji komentar
(utorak, 25. feb 2020, 22:37) - anonymous [neregistrovani]

Језичко наслеђе

За допринос изучавању заједничког у келтском и српском језику поч. професорка Ранка Куић је била дописни члан Велшке академије наука.