V. A. Mocart – 264 godine od rođenja

Otac mu je bio učitelj muzike, pa ne čudi što je i sam krenuo u te vode. Sa samo pet godina napisao je svoje prve kompozicije.

Mocart zauzima vrlo važno mesto u istoriji svetske muzike. Uz Hajdna i Betovena, pripada tzv. bečkoj klasici.

Rođen je 27. januara 1756. Pri krštenju je dobio četiri lična imena – Johan Hrizostom Volfgang Teofil, a kasnije je koristio samo dva – Volfgang Amadeus.

Kad se pročulo o geniju, nisu prestali da stižu pozivi za nastupe i koncerte. Mocart je proglašen čudom od deteta, te je počeo da putuje širom Evrope i priređuje koncerte.

Tada ta putovanja nisu bila izrazito udobna, jer se putovalo u kočijama u koje je moglo stati najviše osmoro ljudi. Kretalo se brzinom od oko šest kilometara na sat, tako da možete zamisliti koliko je trajalo jedno putovanje (na primer, rastojanje od Beča do Rima je 1.165 kilometara, a putovanje je trajalo 19 dana, i to po deset sati na dan).

Volfgangov otac Leopold je imao važnu ulogu u stvaranju „legende o Mocartu“. Bio mu je desna ruka, podrška i učitelj.

Mocart nije imao ni devet godina kada je objavio svoje prve simfonije, prve sonate za čembalo, prva vokalna dela, koncerte. Time počinje osvajati čitavu muzičku Evropu: Holandiju, Francusku, Švajcarsku...

U periodu 1766–1770, od svoje desete do četrnaeste godine, napisao je sedamdesetak dela – među njima oko petnaest simfonija, brojne sonate za instrumente s dirkama i za violinu, klavirska dela, mise. Iz tog perioda je i poznata Misa solemnis u c-molu za hor, gudače i soliste.

Nakon navršene petnaeste godine pa sve do smrti, komponovao je više od petsto dela, što je veoma mnogo s obzirom na njegov kratak život.

U oktobru 1762. svirao je u dvorcu Šenbrun za caricu Mariju Tereziju. Kao nagradu mu je darovala svečana odela koja su pripadala njenoj deci.

Njegovo delo Otmica iz Seraja prvi put je prikazano u bečkom Burgteatru 16. jula 1782. u prisustvu cara. Salcburg, u kojem je proveo najveći deo svog života, nazvan je Mocartov grad.

broj komentara 1 pošalji komentar
(ponedeljak, 27. jan 2020, 20:41) - Kiza [neregistrovani]

brzina

Lep tekst. Ipak, podatak o putovanju kočijama brzinom od 6km/h je daleko od istinitog, jer je to brzina kojom se čovek kreće normalnim, do malo ubrzanim, hodom. Kočije koje su vukla dva, četiri, a često i šest konja su išle znatno, znatno brže.