„Načini na koje se bavimo poljoprivredom imaju ogroman uticaj na prirodu. Prirodna raznolikost nekog područja jasno oslikava održivost poljoprivrednih praksi. Ako se brojnost vrsta i jedinki divlje flore i faune na nekom području smanjuje, to je dokaz da hranu ne proizvodimo na mudar način i da idemo u pogrešnom smeru", upozorava Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Vrste ptica koje nastanjuju poljoprivredna staništa svrstavaju se u najugroženije. Istu, gorku sudbinu dele i leptiri, pčele, jednogodišnje biljke i brojne druge grupe organizama.

Moderna poljoprivreda u velikoj meri ugrožava životnu sredinu, posebno kroz zagađenje vode, degradaciju zemljišta i emisije gasova staklene bašte.

Dugoročno gledano, očuvanje poljoprivrednih ekosistema je najbolji način da se osigura buduća proizvodnja hrane kao najosnovnije ljudske potrebe, navodi se u saopštenju Društva.

„Nedostatak hrane, korišćenje otrova u poljoprivredi i rušenje gnezda ozbiljno ugrožava seoske laste. Zamiranjem sela i stočarstva, nestaju i ptice koje su dobro poznate našim domaćinima“, pojašnjava Slobodan Knežević, i dodaje: „Seoske laste su jedan od simbola sela, a da bi taj status i zadržale, moramo podržati mala poljoprivredna domaćinstva koja se poljoprivredom bave na tradicionalan način. Njihov opstanak zavisi od štala tih vrednih domaćina u kojima seoske laste svijaju gnezda i pronalaze insekte kojima se hrane.“

Prošle godine u takmičenju je učestvovalo 96 domaćinstava, a priznanje „Domaćinstvo koje su laste izabrale“ i vrednu nagradu dobila je porodica Sanje Petković iz Velike Plane sa čak 80 aktivnih gnezda seoskih lasta.