Читај ми!

Историја производње секс-лутака дужа је него што се мислило

Почело је са кожним луткама, а сада се праве роботи који наликују женама. Историја секс-лутака дуга је неколико стотина година. Зависе од технологије која стално напредује, па су и оне све верније копије жена из стварног живота.

Један од најраније забележених примера употребе секс-играчака био је у 17. веку, када су се ручно шиле кожне лутке за холандске морнаре који су трговали са јапанским морнарима.

Наводно су били врло усамљени на дугим путовањима, па је јасно зашто су одлучили да имају „пријатељице од коже“.

Истраживач историје прављења и употребе лутака за секс, Ентони Фергусон, наводи да је четрдесетих година прошлог века, тада немачки надреалистички уметник Ханс Белмер направио модернију верзију секс-лутке.

„Невероватни, еротизовани модели које је Белмер правио, разликовали су се од данашње функционалне лутке за секс по томе што нису имале отвор за пенетрацију“, наводи се у Фергусоновој књизи Секс-лутка: Историја 2010.

Отвори су почели да се додају крајем Другог светског рата, изумом лутке за секс на надувавање.

Ако верујете урбаним легендама, могли бисте помислити да је секс-лутке заправо измислио нико други до Адолф Хитлер. Према неким теоријама, на тај начин је желео да спречи Немце да спавају са женама које нису Аријевке, и да је тако спроводио политику за спречавање полно преносивих болести. За наведене тврдње – нема доказа.

У Сједињеним Државама, огласи за секс-лутке су почели да се појављују у порно-часописима почев од 1968. године, а како је време одмицало, ове лутке су постајале све живописније, са новим силиконским материјалима, отварајући пут ка томе да се доведе у питање истинска људска потреба за блискошћу са другим људским бићем.

Сада, у 21. веку, секс-роботи могу и да говоре, а чак и постоје и програми који омогућавају, додуше вештачку – емоционалну интиму.

Водећи произвођач лутака за секс је фирма "Abiss Creations", која је основана 1997. године и прави лутку под именом RealDoll. Компанија сада производи и трансродне лутке, као и силиконске груди за транс-жене.

Друга компанија "Sinthetics" лансирала је свој модел лутке 2010. године, а компанија "Ginoid" производи лутке које могу да причају, смеју се, трепћу, па чак и да се најеже.

У интервјуу за Индепендент, Мет Кривик, који ради за "Sinthetics", рекао је да су већина купаца „углавном људи фасцинирани људским телом“.

Такође је рекао да их купују парови, али и самци са циљем да истраже секс са новим партнерима.

„Парови сматрају да су овакве лутке сигуран начин да имају контакт са другим партнером, јер нема емоција. То је сексуално истраживање без варања“, рекао је.

„Постоје усамљени мушкарци средњих година који не желе да иду на састанке, ту су и особе са инвалидитетом којима су секс-лутке згодни сапутници, а затим постоје парови који желе да додају још једну димензију сексуалном животу и искуству“, наводи се на сајту компаније "Ginoid".

У међувремену, забележени су случајеви људи који изјављују да су се истински заљубили у своје лутке, а произвођачи сугеришу да ће у будућности на тржишту бити понуђене и лутке које ће „правити друштво“ усамљеним и старијим људима.

Када је реч о продаји, осим Сједињених Држава, објављено је да су међу најразвијенијим тражиштима она у Немачкој, Аустралији и Уједињеном Краљевству.