Читај ми!

Неплодност мушкараца најчешћи узрок за покретање процедуре вантелесне оплодње

Пре 34 године у породилишту Гиниколошко-акушерске клинике „Народни фронт“, рођен је Милош Трајковић, прва беба у Србији рођена вантелесном оплодњом, само девет година после успеха лекара у Великој Британији.

Србија је била један од пионира на пољу вантелесне оплодње и доста је урадила за ове 34 године, наводи професор др Синиша Стојић, специјалиста гинекологије и акушерства, гост Јутарњег програма.

„Словенци и Хрвати су предњачили тих првих година, међутим, онда наступа један велики замах вантелесне оплодње на територији Србије, чак и у склопу ондашње Југославије, где одједном ниче велики број тимова и центара који се баве вантелесном оплодњом. И ми данас стварно представљамо лидера ових простора и када се тиче броја квалификованих лекара и броја центара у којима се обавља ова процедура“, наглашава професор.

Чињеница је, додаје професор, и да је Србија једина у региону омогућила неограничен број ИВФ покушаја женама до 43 године старости.

Замах технологије у области вантелесне оплодње, кроз различите процедуре асистиране репродукције, данас је у великој мери допринео да готово 40 одсто парова остваре своје родитељство, што је до пре неколико деценија било незамисливо.

„Некада се стопа успешности кретала између 15, 20 одсто и био је то период велике фрустрације за оне који су се бавили вантелесном оплодњом. Велики број покушаја, процедура, разочарења родитеља, што је било тешко гледати. Међутим, како је време одмицало, таку су и ИВФ тимови бољим сагледавањем свих биолошких процеса који се везују за репродукцију, успевали на неки начин да 'доскоче' природи и преведу на пут онога што ми желимо, тако да је данас на нашим просторима 30 до 40 одсто успешност вантелесне оплодње“, додаје саговорник Тијане Јевтић.

Пораст мушког инфертилитета

Најчешћи разлог због чега се парови пријављују на поступак вантелесне оплодње је нарастајући проценат неплодности мушкараца. Шта је узрок овом нарастајућем тренду, професор Стојић наводи да још увек није познато.

„Промењена је животна средина, мењају се навике, стрес под којим живимо. Све је то допринело да су мушкарци изгледа постали најфрагилнији део популације тренутно“.

На срећу, направљен је велики помак с обзиром на то да је вантелесна оплодња некада била велики табу. Људи су прикривали и врло нерадо говорили о томе да су се остварили као родитељи вантелесном оплодњом.

Данас то људи прихватају као релативно нормалну ствар, али и даље се преко 50 одсто парова јавља тек после 35. године, што је на неки начин доста касно, напомиње др Стојић, јер ограничава временски период у коме може највише да се пружи овим процедурама и поред тога што се биолошки сат код жена значајно померио ка зрелијим годинама.

„Граница од 43 године је арбитрарно постављена, мада се она померала сходно и финансијским могућностима, јер вантелесна оплодња није јефтина процедура, нити једноставна. Али је држава дала једну сјајну могућност, да је омогућила неограничени број покушаја“, наглашава професор Синиша Стојић, специјалиста гинекологије и акушерства, на крају гостовања у Јутарњем програму.

број коментара 0 Пошаљи коментар