Читај ми!

Изолација и стрепња током пандемије су утицале на наше ментално здравље

Епидемија коронавируса наметнула нам је изолацију, суочила нас је са страхом, неизвесношћу,економским превирањима и константном потребом да будемо на опрезу. Готово годину дана стижу упозорења стручњака из целог света да је све то озбиљно угрозило наше ментално здравље.

Старији људи који се нису заразили ковидом или су оздравили, а сада су вакцинисани, боље су се снашли у протеклој години пандемије него средња генерација или млади, показало је истраживање које је спровео римски институт за социјално-економска истраживања Ценсис.

Према резултатима истраживања готово 70 одсто старих особа није претрпело психо-физички стрес за време пандемије, док је само 34 одсто припадника средње генерације прошло без стреса, а најгоре су прошли млади адолесценти где је готово 80 одсто потврдило да је имало у време пандемије разне проблеме.

Професор др Владимир Дилигенски, неуропсихијатар и психотерапеут, начелник клинике за психијатрију КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, гостујући у Јутарњем програму напомиње да цела ова криза предуго траје и да је ментално здравље људи озбиљно нарушено.

Људи су суочени и са озбиљним економским проблемима, пре свега због губитка посла. Забележен је и скок стопе суицида за 30 одсто, као и пораст анксиозности и депресивности. Говори се да је дошло до чак од 40 до 100 одсто повећања броја анксиозних поремећаја, а до 60 одсто депресивних, наводи професор Дилигенски.

„Сад ви замислите ту армију пацијената. Ко ће то све да збрине? Немогуће је да здравствена служба збрине све те људе, а и немогуће је доћи до стручних људи који могу да помогну“, додаје саговорник Бојане Марковић.

Изолација и стрепња - главни узроци поремећаја психичког здравља

Изолација је најгора ствар, наглашава гост Јутарњег програма. Познато је да је то најстрожа и најтежа казна која људима најтеже пада. Током пандемије смо били приморани на самоизолацију која је јако дуго трајала, посебно за људе који су у годинама, за које је то кобно, додаје професор.

„Зато сада апелујем на све оне који имају пријатеље који су стари, другове или рођаке, да бар позову телефоном или сврате некада јер више није толико страшна прича о епидемији колико о последицама епидемије у овом тренутку“, наглашава др Дилигенски.

Сви ови поремећаји најпре су кренули од стрепње која је међу најгорим емоцијама.

„Кад имате повећан проценат стрепљивости за све могуће ситуације које вас очекују, било на послу, или радите од куће а нисте вични томе, или због немогућности комуникације, или не стижете неке послове да завршите. Значи, суочени сте масом фрустрација“, објашњава професор.

Постојао је и проблем комуникације са укућанима. Деца не иду у школу, сви седе код куће, тако да ни они који су навикли да буду сами, више нису сами, а повећало се и породично насиље.

Последице ћемо трепети годинама

Стручњаци тврде да ехо-ефекат траје пет до десет година и после престанка овако великих и драматичних пандемијских ситуација.

„Рецимо, бомбардовање 1999. године јесте трајало три месеца, али тада смо имали осећај реалне претње што током пандемије није био случај јер нисмо знали шта нам је све опасност“, напомиње др Дилигенски.

У оваквим ванредним ситуацијама би људи од ауторитета требало да изађу са значајним и истинитим подацима, а ми током пандемије нисмо знали коме да верујемо. Друштвене мреже су тек потпуно збуњивале људе, те нам се од те папазјаније у глави још више нам се повећао осећај анксиозности и стрепње.

Ипак, људи временом и огуглају, а ту је и нада да ће свему овоме доћи крај.

Симптоми које не треба занемаривати

Први симптом да вам је нарушено ментално здравље је несаница или анксиозност и депресивност. Све то прати лоше расположење, базвољност, поремећај апетита, осећање очаја, губитак наде да ће бити боље и у таквим ситуацијама је неопходно потражити стручну помоћ.

Ипак, постоји начин да покушамо да се сами изборимо са овим стањима. У борби против анксиозности може помоћи физичка активност. Лагана шетња у раним јутарњим сатима. Дружење или неки хоби и занимација.

„Тешко је бити сам. Што ми кажемо:'Ако сте сами онда сте прогоњени‘. То је психијатријска флоскула која је апсолутно тачна јер ви онда сумњате да се нешто дешава и полако улазите у психотично стање“, напомиње професор др Владимир Дилигенски.