Читај ми!

Мушкарци, занемарите стид и страх, простату треба редовно контролисати

Простата је мушка полна жлезда која је тешка од 16 до 20 грама. Простата коју су недавно оперисали лекари Клинике за урологију Клиничког центра Србије била је увећана до невероватних 450 грама. Пацијент је успешно оперисан, али ниједан мушкарац не би смео да дозволи себи да доспе у ово стање.

Професор др Зоран Џамић, директор Универзитетске клинике за урологију Клиничког центра Србије признаје да у својој каријери дугој 33 године није био у прилици да види тако велику простату.

„Читали смо у литератури, али ето, сада смо и ми наше клиничко искуство употпунили случајем простате која је била тешка 450 грама и која је успешно збринута на нашој клиници. Пацијент се добро осећа и очекујемо да ових дана иде кући“, каже др Џамић гостујући у Јутарњем програму.

Када је простата у питању, могу се разграничити две популације мушкараца. Код једне популације, која је јако мала, долази до смањења простате, она постаје тврда, фиброзна и може да прави проблеме са мокрењем.

Али, код велике већине мушкараца долази до хиперплазије простате, њеног увећања на рачун жлезданог ткива и врло често мушкарци у познијој животној доби, после 60, 70 година имају простату која је тешка од око 40 па до 100 грама. То увећање доводи до поремећаја квалитета мокрења због чега се пацијенти обраћају уролозима, објашњава професор.

„То су све збирно симптоми доњег уринарног тракта. Значи, сви поремећаји мокрења – учестало мокрење, отежано мокрење, ноћно мокрење које врло често смета пацијентима и због тога се најчешће јављају. Али све што је неуобичајено у односу на период када је било све у реду, спада у тај скуп симптома доњег уринарног тракта и најчешће је везано за простату“, наглашава др Џамић.

Могу ли се избећи проблеми са простатом

Када мушкарци закораче у пету деценију, средином или крајем пете деценије, требало би да почну да воде рачуна о свом „мушком здрављу“ – да прате квалитет мокрења и да ураде одређивање туморских маркера, познати ПСА – простата специфични антиген – који се може урадити у сваком дому задравља.

„Све што одудара од нормалног квалитета мокрења треба да буде окидач за лампицу која би довела пацијента код нас. Ми имамо много таквих пацијената, али и много оних који се још увек не одлучују да се обрате лекару, и на њих и апелујемо“, наглашава саговорник Иване Божовић.

Утиче ли ковид инфекција на репродуктивно здравље мушкараца

Професор Џамић наглашава да је Клиника за урологију успела током пандемије да не прекида са радом и прегледали су преко 20.000 пацијената. Додаје и да су научили много тога, а пре свега то да је ковид изузетно подмукла инфекција која оставља секвеле на многим системима органа, па и на репродуктивном систему код мушкараца.

„Али мислим да после свих клиничких студија које смо ми помно пратили, које су најчешће рађене у Америци, могу да кажем да немамо сигурне податке да би ковид инфекција, односно вирус САРС-КоВ-2 могао посебно да оштети неки од система органа који се тичу урогениталног апарата“, наглашава доктор.

С друге стране, додаје професор, рецептори за које се везује вирус у разним ткивима организма, налазе се и у тестисима и сигурно да постоји могућност да дође до поремећаја и плодности мушкараца због такве инфестације, али је за сада то и даље на нивоу претпоставке.

„Битно је не давати изјаве које нису потркрепљене значајним клиничким студијама. Има времена. Проучаваћемо ми то, али сада је примарно лечити се и превенирати ковид инфекцију“.

Лето и уринарне инфекције

Лето је један од периода у години када је инциденца уринарних инфекција нешто већа. Мења се средина, користе се разни базени и водене површине које нису задовољавајућег квалитета. Са друге стране, микроорганизми, бактерије, а на првом месту ешерихија коли воле топлоту. Њима погодује топла и влажна средина.

„Зато хигијена на првом месту и код мушке и код женске популације је императив како не би дошло до претерано јаких инфекција. Ово што је стандардно, ми успевамо антибиотицима да одржимо тај ниво уринарних инфекција у летњем периоду на пристојном нивоу“, каже на крају гостовања професор др Зоран Џамић.