Читај ми!

Шта је бука, а шта звук – слушалице да или не

Без боје, укуса, мириса, не види се, а свуда је. Временом због ње постајете нервозни, раздражљиви и све слабије спавате. То је бука.

Гостујући у  Јутарњем програму РТС-а, доктор Иван Баљошевић, специјалиста ОРЛ са Института за мајку и дете, и докторка Татјана Суботић, психолог са Клинике „Лаза Лазаревић", објаснили су шта је бука и како она утиче на наше здравље. 

Звуци су свуда око нас, али их је тешко разликовати од буке.

„Дефиниција звука је да је то све оно што чујемо, а дефиниција буке је да су то нежељени звуци, који се налазе око нас, као што је галама, лупа, пиштање. Нула децибела представља апсолутну тишину, што такође не прија људима, а разговор који ми сада водимо између себе је између 40 и 50 децибела. То је нешто што прија, а људима не прија изнад 90 децибела. Граница бола је 130 децибела. Бука у дискотеци или на концерту је око 120 децибела, што је праг осетљивости на бол", рекао је доктор Иван Баљошевић.

Докторка Татјана Суботић истиче да смо сви осетљиви на буку, али да је неки лакше подносе. Важан је субјективни осећај и дефинитивно неке особе теже подносе буку. То су деца испод шест година и старији од 65 година.

Због вишка децибела може да страда и наш слух

„Континуирана бука преко 90 децибела у трајању од осам сати већ оштећује слух. Нарочито су осетљива деца испод шест година. У Канади су испитивали играчке намењене деци испод три године и оне су испуштале звук од 80 децибела", истакао је доктор Баљошевић.

„Адаптирани смо на урбану буку, на свакодневни живот и саобраћајна бука је највећи загађивач који оштећује слух и утиче на ментално здравље и квалитет сна. То је бука до 80 децибела. Све преко те границе нас успорава и отежава нам рад. Бука утиче на нервни систем, вегетативни и централни, на апетит, кардиоваскуларни систем...", истакла је др Татјана Суботић.

„Најчешће страда слух, односно те мале сензорне ћелије које се налазе у унутрашњем уву које примају и апсорбују звучне импулсе, претварају их у електричне импулсе који нервним жицама долазе до центара у мозгу. Континуираним дејством буке долази до оштећења тих ћелија и престајемо да чујемо звуке високих фреквенција, преко 10.000 херца. Јачина звука се мери у децибелима, а висина у херцима. То је трајно оштећење слуха, а природно је да ми у шестој деценији почињемо да помало губимо слух", рекао је доктор Баљошевић.

Слушалице, да или не

„Све зависи од интензитета звука који слушалице производе. У принципу, саветује се да слушање музике из слушалица не буде дуже од једног сата током дана", рекао је Иван Баљошевић.

Докторка Татјана Суботић истиче да се пацијенти углавном жале на раздражљивост, на анксиозност, смањену концентрацију и памћење, а на све то утиче бука.

Живимо у граду, где је бука велика, преко 80 децибела, па је потребно ићи у природу, да би се ухо одморило.