Научници успели да објасне зашто ковид 19 изазива губитак чула мириса

Још од првих извештаја из Вухана, Ирана и касније Италије, знало се да губитак чула мириса представља један од сигурних симптома да је неко заражен коронавирусом. После вишемесечних анализа и детаљних клиничких студија, научници мисле да знају шта узрокује овај поремећај.

Један од најчешћих узрока губитка чула мириса је вирусна инфекција, попут обичне прехладе, упале синуса или других инфекција горњих дисајних путева. Сојеви коронавируса, попут сарса и мерса, који нису толико смртоносни као ковид 19, такође понекад изазивају губитак чула мириса. 

У већини таквих случајева чуло се опорављало одмах по оздрављењу јер је до губитка долазило због запушеног носа, односно молекули мириса нису могли да продру до рецептора у носу. Међутим, у неким случајевима губитак осећаја мириса знао је да потраје месецима, чак и годинама.

Нови коронавирус делује другачије

Што се тиче ковида 19, образац симптома губитка чула мириса је сасвим другачији. Многи заражени пацијенти пријављивали су да је до губитка долазило изненада, а затим се исто тако изненада враћао на недељу или две дана. Посебно је занимљиво што велики број пацијената уопште није имао запушен нос, а чуло се није опорављало месецима.

Пошто стручњаци сада имају приступ већем броју снимака носа и синуса пацијената заражених коронавирусом код којих је дошло до аносмије (губитка чула мириса), уочено је да су носне шупљине биле блокиране због отока на меком ткиву. Остатак носа и синуси изгледали су нормало и зато пацијенти нису имали проблема са отежаним дисањем кроз нос.

Зна се да ковид 19 напада наш организам тако што се везује за АЦЕ2 рецепторе на површини ћелије. Када доспе у ћелију, вирус се разможава што изазива реакцију имуног система. У почетку се мислило да вирус уништава неуроне који када су у додиром са молекулом неког мириса преносе сигнал до мозга где се он тумачи као „мирис".

Међутим, недавно истраживање је утврдило да неурони који преносе мирис уопште немају протеин АЦЕ2 које вирус користи да би продро у ћелију, али да се они налазе на такозваним, сустентакуларним ћелијама које облажу мембране свих канала. Зато научници верују да вирус оштећује управо ове потпорне ћелије, а одговор имуног система узрокује отицање тог подручја у носној шупљини.

Али не знају се сви одговори

Зашто се неким пацијентима чуло мириса не враћа ни после више недеља или месеци, научници још увек немају прецизан одговор, но претпостављају да се ради о последицама јаче упале. Упални процес је у ствари реакција нашег организма на оштећење које је изазвао неки патоген, при чему се испуштају супстанце које уништавају и околно ткиво.

Код јачих упала бивају оштећене и околне ћелије, па се чуло мириса опоравља много спорије јер неуронима треба више времена за регенерацију. Опоравак почиње обично изобличењем мириса (паросмија). Тако се, на пример, многим пацијентима у почетним фазама опоравка чула мириса дешавало да им кафа мирише на неку хемикалију или их подсећала на мирис канализације.