Ако вас прогањају „карантински снови“, знајте да нисте изузетак

Људи широм света без обзира где живели, суочени са проблемом епидемије коронавируса, имају бар једну заједничку тачку – живе, упечатљиве и бизране снове који су можда најдрастичиније заступљени код здравствених радника.

Ноћне визије вируса, природних катастрофа, коже која отпада, немогућности дисања, губитак посла само су неки од снова који се понављају, а о којима се све више разговара и на друштвеним мрежама јер се проблем „карантинских снова" шири као и сама пандемија.

Психотерапеуткиња са Флориде, Лори Ловенберг, тумачећи ове снове истиче да је стрес због каратнина, забране кретања, бриге за посао, породичне и пријатељске односе, као и изненадни губитак уобичајених свакдоневних удобности окидач за талас неочекиваних „доживљаја" у сновима.

Додаје да из дана у дан добија све више позива људи који желе да разговрају о новој врсти проблема у жељи да нађу решење и разјасне ситауцију, преноси MSNBS.

„Многи људи сањају о рукама, да им кожа отпада, да не могу да их померају“, каже Ловенберг и напомиње да та визија има једноставно објашњење – плашимо се да додирнемо било шта.

Деирдре Барет, психолог са Харварда прикупила је више стотина студија случаја снова од увођења мера, односно од када људи остају код куће и не одлазе на посао. Подсетила је да је скупљала снове и после терористичког напада од 11. септембра и да сада види неке сличне образце.

Лекари, медицинске сестре и особе које пружају прву помоћ на првој линији апсолутно испољавају симптоме акутне трауме.

Њихов најтипичнији сан је да не успевају да пруже помоћ пацијенту, да му спасу живот, додаје Барет, што је сасвим разумљиво с обзиром да то да су им и проблеми углавном заједнички – болнички капацитети су препуни, болесне немају где да сместе, немају опрему, не могу успешно да интубирају пацијенте, респиратори не раде...

Барет процењује да би 30 одсто тих људи могло да развије симптоме пост-трауматског стресног поремећаја уз ноћне море, флешбекове, анксиозност и потешкоће са спавањем.

Иначе психолшке трауме које настају током епидемија добро су проучене и документоване.

Светска здравствена организација одавно је истакла да је епидемија еболе у западној Африци довела до „дубоких психосоцијалних импликација на индивидуалном, групном и глобалном нивоу“.

Сучањци наводе да је период када су људи путовали од куће до посла и назад такође био важан јер су имали времена да у мислима класификују дневна дешавања, а да тога сада нема.

Подсећају да недостатак сна може негативно да утиче на све не само психички, већ и физички, те да број људи који сапвају мање од шест сати расте, преносе амерички медији.

Харвардов огранак подсећа да недостатак сна или лош сан може утицати на концентрацију и расположење, али и променити метаболизам и потенцијално тежину. Недостатак сна такође може штетити кардиоваскуларном здрављу и чак изменити имунолошку функцију.

Истраживање је показало да 76 одсто Американаца има проблем са спавањем током епидемје, а разлози које наводе су анксиозност у 48 одсто случајева, брига о ближњима у 26 одсто случајева и усамљеност у 23 одсто.