Како храном можемо да зауздамо стрес

Више од 30 одсто људи посеже за одређеном врстом хране током стресних времена, а то су највише намирнице пуне скроба и слаткиши, показало је недавно истраживање. Али, како се испоставило, храна која краткороно пружа неку врсту утехе, може довести до још тежег подношења стреса.

„Кад осетимо да смо под стресом, тражимо храну која ће нас одмах утешити, али често таква храна доводи до пораста расположења, а онда наглог пада неких хормона и шећера у крви, што повећава нашу подложност новим стресним ситуацијама", каже Дејвид Лудвиг, професор педијатрије и исхране на Харвард универзитету и истраживач Бостонске дечје болнице.

Постоје намирнице за које се сматра да имају јаку везу с расположењем на хемијском нивоу. На пример, храна са високим гликемијским индексом (храна из које се шећер брзо апсорбује, попут рафинираних угљених хидрата) доводи до пораста шећера у крви, а затим га обара, што резултира растом хормона стреса адреналина.

Такође, студије показују да исхрана са високим уделом масти може пореметити нормално функционисање хипоталамуса, што заузврат узрокује симптоме повезане са депресијом.

Клоните се зато колача и теста, и покушајте да више конзумирате здравије намирнице.

Семе бундеве и лиснато поврће

Семенке бундеве су моћан извор калијума, фосфора, цинка и посебно магнезијума. Недовољно цинка може довести до већег ризика од главобоље, анксиозности, умора, несанице, нервозе и високог крвног притиска.

Такође и магнезијум позитивно утиче на рад мозга али и кардиоваскуларни систем.

Купус, блитва и друго лиснато зелено поврће препуно је магнезијума, чији дефицит може довести такође до анксиозности, умора или проблема са спавањем, и зато су савршена храна током стресних ситуација.

Јаја, шаргарепа, целер...

Осим што су извор протеина, јаја такође обезбеђују калцијум, гвожђе, цинк, селен, фосфор и витамине А, Д, Е и К. Неки стручњаци сматрају да кајгана за доручак може бити одлично оружје у борби са анксиозношћу.

Шаргарепа, целер и поврће које може да се грицка, више функционишу по „физичком принципу". Грицкање неким људима помаже да савладају стрес. Такође помажу у борби против лошег задаха.

Сардине и лосос

Омега-3 масне киселине могу вам помоћи да смањите напетост. Студије показују да помажу у „чувању неурона од оштећења" која хронични стрес може узроковати. Омега-3 масне киселине такође помажу код депресије и подстичу позитивно друштвено понашање код деце.

Црвена паприка, јагоде, киви

Ове намирнице су пуне витамина Ц. Више студија указује да је тај витамин важан у смањену нивоа хормона стреса.  Људи који уносе довољан ниво витамина Ц показују мање менталне и физичке знакове стреса, када су изложени акутним психолошким изазовима. Они се брже реше последица стресних ситуација у односу на људе који не уносе довољно овог витамина, преноси Психологија данас.

Јагоде, броколи и лиснато поврће такође имају висок ниво витамина Ц.

Чај и црна чоколада

Црни чај може нам помоћи да се брже опоравимо од стресних догађаја, преноси WebMD. У једном истраживању, проучавани су људи који су конзумирали четири шољице чаја током шест недеља, у поређењу са људима који су пили нешто друго. На крају студије, они који су пили чај, изјавили су да се осећајусмиреније, а мерења су показала да су имали нижи ниво хормона стреса кортизола после стресних ситуација.

Такође је познато да се и чај од камилице дуго користи за смиривање и ублажавање стреса. У борби против стреса помажу и флаваноли из какаоа у чоколади. Према бројним истраживањима, ове супстанце могу побољшати расположење и појачати концентрацију.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 29. мар 2020, 15:45) - anonymous [нерегистровани]

konacno neko normalan

raspolozenje na stranu,
ovo je mnogo bitnije za odbranu od virusa nego sto vecina ljudi shvata - kao preventiva ali i lecenje -
gledam danima hoce li se neko setiti da nesto napise o ishrani