Читај ми!

Утицај кимона на западну моду на изложби у Метрополитен музеју

У Њујорку је, у Метрополитен музеју уметности, недавно отворена изложба посвећена трансформацији кимона као модног детаља у савременом Јапану.

Изложба је организована у Јапанској галерији Метрополитен музеја, први пут у сарадњи са Институтом за костим при овој институцији. Поставка је названа „Кимоно стил: колекција Џона Си Вебера“ и прати траг развоја кимона као одевног предмета од краја Едо периода у 18. веку до почетка 20. века када је кимоно прилагођен тако да одговара стилу живота савремене јапанске жене.

Сви изложени примерци су део познате колекције јапанске уметности Џона Си Вебера и истражују међусобне уметничке утицаје кимона и западне моде.

„Овде представљамо кимоно као део моде. Обично када се размишља о моди, помислите на велике модне брендове у западним земљама, али кимоно припада систему који датира још из 17. века. Надам се да ће ова изложба нагласити модни аспект кимона“, наводи Моника Бинчик, кустоскиња Одељења за јапанску декоративну уметност.

Представљено је више од шездесет кимона, заједно са западним хаљинама и предметима декоративне уметности.

Жене у Јапану су тек двадесетих и тридесетих година прошлог века могле да раде као дактилографи или на телефонској централи, да саме зарађују и троше новац или на кимоно, или на западну одећу, кажу организатори изложбе.

Поставка наглашава не само утицај кимона на западну моду, већ и западне уметности на шаре на кимону.

„Нагласила бих да је ово прва сарадња са Институтом за костим при МЕТ-у. Веома сам узбуђена што у једној галерији имамо јапански кимоно и западне одевне предмете. За мене је веома занимљив тај уметнички спој, утицај није једносмеран већ управо двосмеран", додаје кустоскиња.

Преко изложених предмета може се видети како су технике ткања, бојења и веза по којима је Јапан био чувен достигле врхунац сложеног уметничког изражавања током Едо периода и како су припадници владајуће, војне класе били главни купци ручно рађених кимона.

Истовремено настајала је динамична, градска култура па је трговачка класа користила своје богатство да би куповала предмете који су представљали материјални луксуз.

Кимоно, као једна од највидљивијих уметничких форми у одевању, обезбеђивао је људима у градовима начин да искажу своју естетску сензибилност.

„У 17. и 18. веку свила је била веома драгоцени материјал, па су само даме из породица високо рангираних племића или припаднице богате трговачке класе могле да имају свилени кимоно доброг квалитета. Затим се у Меиђи периоду, крајем 19. века, Јапан више отворио према западу. У земљу су дошле западне технике и постало је могуће правити и мање скупи кимоно“, наглашава Моника Бинчик.

Описи кимона на јапанској штампи на дрвету изучавани су у западним земљама крајем 19. века. Кимоно је као одевни предмет извршио дубок и трајан утицај на западну моду, а модни креатори попут Вионетове и Баленсијаге користили су кимоно као инспирацију за своје авангардне креације.