Народна музика мора да уђе у школе

Србија никада није разумела важност да у систем школства уврсти одсек народне музике. Да институционализује проучавање музичког блага са ових наших поднебља. Да се све то подигне на уметнички ниво и да се мапира по областима – Централна Србија, Врање, Космет, Војводина, Источна Србија...

Тако би наша музика била препознатљива и ван граница. Као што се трудимо да прикажемо свету наше село, наше туристичке дестинације, историју, уметност, сир и кајмак, тако треба да се поносимо и музиком. Да би то тако било – морамо знати шта је то српска народна музика.

Колико пута сте у кафани уживали у српским кулинарским специјалитетима уз звуке, рецимо Џибонија или свеједно, неке домаће поп звезде или, још горе, уз неки турбо-фолк треш? Па како да уживате у етно амбијенту и храни кад вам неко сервира ћевапе и торту (јефтину са брдо шећера) у исто време. Вешалица и карађорђева шницла су укуснији уз звуке Свиленог конца или Радојкиног кола. Али ми се стидимо тога. То није „фенси“. Боље су беле патике и трегер бендови.

Ако вам се чини да сам скренуо са теме, варате се. Заборавите ћирилицу, заборавите своју историју, заборавите своју музику... Па готово!

Нема нас више!

А на овим малим примерима је јасно да колективно губимо осећај за неговање традиције и чување наших корена.

Та инфериорност или можда тај лажни елитизам је велика срамота

Изостанак колективног осећаја за оно што је наше води у менталну беду и сиротињу. Наши велики уметници и интелектуалаци данас ћуте. Ко би сада бринуо о музичкој традицији када има хиљаду проблема?

Чини се оправдано и логично, а у ствари цена ће тек бити испостављена. Рачун, за тај духовни немар – платићемо ми.

Почео сам о школи народне музике која би за почетак инспирисала и едуковала младе који долазе. То је невероватан загрљај који осваја и плени свакога ко поседује таленат. Ти будући школовани уметници би онда могли да препознају ко је Де Ниро а које Џеки Чен. Мала шала али разумели смо се.

Не би могао нико да их вара. Знали би ко је био Станиша Стошић, Даница Обренић, Драгољуб Лазаревић, Недовић, Крњевац...То су наши великани. То су праве легенде и звезде.

Да ли их ко памти данас? Ретко ко.

Срамота.

Велика.

Овако у овом амбијенту незнања сви вичу

Вика је толика да ви више не чујете и не препознајете оне тихе и праве. Ти који су тихи, бољи су. Они би да науче, они би образовање, они би смирили буку и претворили је у музику.

Ону нашу!

Али кад би их Србија чула? Како?

Ипак нада остаје!

Сигуран сам да ће и поред свега, оно што је класика народне музике трајати и преносити се генерацијама после нас. Опстаће јер је права песма дубоко укорењена у биће нашег народа. Све ће нестати, али ће праве вредности преживети и нас и време.

Али мора и школа јер она је темељ за све

Даће Бог да се једном изборимо за праве вредности и да поставимо ствари на своје место у музици и сачувамо је од разних пролазних мода и ђиу-ђицу мајстора који трују нашу праву српску песму и игру.

Али треба нам школа!

Размислите о свему!

број коментара 26 Пошаљи коментар
(уторак, 04. авг 2020, 00:01) - anonymous [нерегистровани]

Od federalnog trenda do nacionalnog, zauvek cemo ostati zemlja seljaka na brdovitom balkanu.

Primitivizam je uvek u modi, jednoumlje je isto u modi, samo diktatori mogu da vladaju a ostali ne. Cemu onda svaki vid otpora i bunta kada mi zelimo srednji vek a ne svetlu buducnost. Mi jurimo za harmonika hajducima i zvezdama ibarskih i drugih magistrala, da nam budu vodje, mesto kralja, tita i slobe, mi se klanjamo onima koji nisu za crno pod nokat jednom jovanu ducicu, jednom vladislavu petkovicu disu, a jos manje mokranjcu. I mi te osobe trpamo u udzbenike. Molio bih NATO, Hrvatsku i ostale da dodju da me ubiju, ja ne zelim vise da postojim, zasta su mi preci poginuli da ja docekam ovakav obrt u svojoj zemlji, da mi se neki iz okolnih zemalja smeju kako se ja dicim nekom tradicijom a istu mi menjaju za cd-ove estradnih pevaljki i pevaca. E stvarno je svet izasao na kraj, mi smo kao narod u svakom smislu gotovi.

(понедељак, 03. авг 2020, 15:19) - anonymous [нерегистровани]

Bravo!

Narodna muzika mora da udje u skolsku nastavu, pa cak i turbo-folk. Deca treba da nauce istoriju ovog dela Srpske kulture, i to sa svakog ugla. Samo tako moze narodna da odraste ili opstane. Ovu ideju bi trebalo sporovesti.

(понедељак, 03. авг 2020, 12:35) - anonymous [нерегистровани]

Prvo veronauku

Veronauka najvažnija

(понедељак, 03. авг 2020, 10:30) - anonymous [нерегистровани]

Koji sir i kajmak

Ne razumem zašto naši ljudi stalno pričaju o kajmaku i siru.Kajmak je izuzetno štetan za zdravlje a sir nam daleko zaostaje za Francuskim Španskim ili Švajcarskim kojih ima na stotine vrsta.
Daleko naša kuhinja zaostaje za mnogim zemljama!!!

(понедељак, 03. авг 2020, 08:57) - глас разума [нерегистровани]

О чему ми овде причамо?

Имали смо поплаву комерцијалног турбо-фолка, који је сатро праву народну музику, а на другој страни, када мало путујете колима по Србији, пробајте наћи неку радио-станицу где се не емитује страна музика или домаћи поп и рок или онај екстремни турбо фолк? По избору у етру на радију помислили би сте како заправо и не путујете кроз Србију, већ кроз ко зна коју другу земљу. Чак и код нас у Чачку "Радио Џенарика" је дуго важила за тврдо упориште народне и народне новокомпоноване музике, али и они као да су се постидели онога што намеће тај неки београдски круг двојке, који мисли да је само он Србија, не схватајући да су они понајмање оно што Србија јесте, па су отишли у неке забавне и турбо воде. Јад и туга да те обузме... нестале су оне најбоље кафане на ибарској, нестао је српски радио, част ретким изузецима, као што је "удружени Радио Круна и Радио Чачак". То је Србија, а право питање јесте зашто данас у Србији понајмање Србије има? Јел то нека наша дубока држава? Где су наши људи, они који од жестоких пића држе ракије од шљиве дуње и кајсије, па кад им неко тражи виски, они кажу имамо и то, јер знамо да ће се увек појавити и они који се не разуму у пиће. Е тако би требало бити и са музиком... Некад смо имали певаче и певачице, данас је превише звезда, дива, мегазвезда, краљица и слично, а немају ни глас ни добар текст нити мелодију, али за оргијање по сплавовима је довољно. Као што Мирослав Илић једне прилике рече, таквима можете пустити и куче да лаје уз музику за ђускање, њима ће то бити кул и фенси. Права песма има своју причу, своју емоцију и моћан вокал, зато дајте да певање оставимо певачима/певачицама а не дивама, глумицама и самопроглашеним и набеђеним звездама. И вратите нам српски радио, макар по један у сваки део наше земље!

(понедељак, 03. авг 2020, 08:46) - Starac [нерегистровани]

Turban-Folk

Ako nekome nije jasno šta je to "Turban-folk" neka upita Milutina Popovića Zahara. On je to objasnio u jednoj emisili da je to bio pravi naziv iz Turske, ali ako se uvodi u YU pod tim imenom onda neće proći. Iz tog razloga je promenjeno ime u "Turbo-folk".

(понедељак, 03. авг 2020, 08:02) - Маторац [нерегистровани]

Питање

Озбиљно питам. Који су музички критеријуми по којима се музика дели на забавне и новокомпоноване народњаке? По чему се, чисто музички, разликују песме Здравка Чолића од песама Мирослава Илића, па се деле у две групе? А и једне и друге служе за забаву.

(понедељак, 03. авг 2020, 07:42) - Starac [нерегистровани]

Turban-folk

Od oko 70-tih se pojavio taj "Turban-folk" koji sa nam doneli braća preko Drine. Onda je taj Turban-folk potisnuo kao nazovimo novu modernu narodnu prave pesme i kola. Setimo se :Radeta Bajića, Braće Ćirkovića, Krnjevca, samouka Mileta Matušića, Aleksandra Danilovića,Dueta Ovuke-Bogićević čije su se pesme (ploče okratale na Radio Nišu dalekih 1964. Trebalo bi mi sat vremena da nabrajam. To su pesme se pevaju i danas. Mi nemamo note za narodnu muziku a zašto???. Pod hitno ispraviti takve katastrofalne greška.

(понедељак, 03. авг 2020, 05:59) - L [нерегистровани]

Šta je to trip-folk?

Je li sličan trip-hop muzike? Ako jeste baš bi volio da saznam primjere istog

(недеља, 02. авг 2020, 23:57) - Џони Браво [нерегистровани]

Подршка

Апсолутна подршка Г-дину Пановићу и овој идеји!