Читај ми!

Милан Цаци Михаиловић после књиге „Чаробњак Радмиловић“ завршава документарац „Глумчина“

Ове године се навршава 36 година од смрти Зорана Радмиловића. Сеђања на великана нашег глумишта сакупио је његов дугогодишњи пријатељ и колега Милан Цаци Михаиловић у књигу „Чаробњак Радмиловић“ коју је сада преточио у документарни филм „Глумчина“.

Тридесет пету годишњицу од смрти глумца Зорана Радмиловића, Милан Цаци Михаиловић је обележио издавањем књиге Чаробњак Радмиловић и она је била разлог да му се обрати продуцент из Ниша са предлогом да уради сценарио за документарни филм, наводи гост Београдске хронике.

„Одмах сам рекао да нисам сценариста и да нисам школован за то, али да ћу дати све од себе да помогнем јер сам 13 година провео са тим чаробњаком Радмиловиће у позоришту, и то не само у Радовану Трећем и Краљу Ибију, него и у многим другим представама које људи не помињу често, а које су изузетно значајне“, наглашава Цаци Михаиловић.

У филму о Зорану Радмиловићу говори доста људи, мада је много и оних којих више нема, напомиње Михаиловић, али се ауторски тим потрудио да окупи све оне који имају шта да кажу и сви они су имали много тога да кажу. Кренули су од Зејечара, Зорановог родног места и од куће у којој је растао са сестром Мирјаном. Ту су пронашли његовог друга из детињства, учитеља Брану Ђорђевића, осамдесетседмогодишњака који им је причао о Зорановом одрастању.

„Снимали смо много по Зајечару, на свим важним пунктовима, код споменика Зорану који је направио вајар Мандић пре десетак година као реплику на Радована Трећег, а испред позоришта које носи његово име и испред гимназије коју је пројектовао његов деда, што је исто једна занимљива прича, Рихард Ланг, Немац, који се случајно задесио ту, заљубио у Зоранову баку и у једном тренутку променио име јер су за његовом децом у школи викали 'Шваба, Шваба' па је променио име у Радмило и отуда Радмиловић“, објашњава Михаиловић.

У филму говоре и Душан Ковачевић, Мира Бањац, Цеца Бојковић, Горан Султановић, Аљоша Вучковић, Новицу Никића из бифеа Атељеа 212 и многе други саговорници. Продуцент филма је Оливер Пауновић, редитељ Владимир Ристић, а сниматељ је Бојан Јовановић.

Филм је тренутно у монтажи и планирано је да премијеру има на Филмским сусретима у Нишу, а затим, у октобру месецу, на тридесетогодишњицу „Зоранових дана“ у зајечарском позоришту „Зоран Радмиловић“.

Саговорник Ане Манојловић додаје да данас постоји доста талентованих глумаца, али да ће проћи још много времена да се појави такав један глумац као што је био Зоран Радмиловић и зато није случајно назив филма Глумчина, што пише и на мермерној плочи на његовој родној кући у Зајечару.

Краљ Иби

Приликом постављања представе Краљ Иби 1964. године Зоран Радмиловић није био у подели. Улога је била додељења Љуби Тадићу, али је редитељ Муци Драшкић, по сопственом признању, после месец и по дана проба схватио да није задовољан. 'Љуба је био мало непокретан, желео је да седи и да сви трчкају око њега, а да он када дође ред на њега каже неку значајну реплику', сећа се Цаци Михаиловић, Драшкићевих речи.

„И онда срећна околност. Муци се сетио свог другара са студија из неке представе у Комарцу. Зорана. И тај Краљ Иби је заиста у начину његове игре померио много што шта у позоришту“, сматра Цаци Михаиловић.

Мајстор импровизације

Зоран Радмиловић није био само импровизатор, напомиње гост Београдске хронике, већ је његов поглед на глумачки посао био другачији.

„Зоран је био феноменалан партнер и није било тешко с њим играти. Веома је поштовао колеге, а импровизације које је често изводио нама су биле познате и често смо га подсећали да неку не изостави и ускрати публици да ужива у њима“, каже Милан Цаци Михаилови, познати Јеленче из преставе Радован Трећи.

број коментара 0 Пошаљи коментар