Читај ми!

Димитрије Војнов: Клатно гледаности прелази на породичне серије

Сценариста Димитрије Војнов сматра да је дошло време серија, али да оне морају бити динамичне, јер се, између осталог боре за публику. Задовољан је радом на серији „Државни службеник" нарочито због тога што је серија имала, како каже, заинтересовану и пажљиву публику.

Војнов је успео да нас убеди да свет тајних служби функционише управо онако како је он написао.

Да ли је оно што смо гледали у Вашој серији заиста тако или сте нас Ви убедили да је то тако уз добар сценарио?

-Ствари су веома блиске истини. Оно што није тако, то је да, просто ствари о којима серија говори, у стварности трају нешто дуже. У овој драмској целини, у серији су оне просто мало убрзане. Доведене су на ниво да се дешавају ти неки процеси у неколико недеља или месеци, а у стварности могу да трају месецима или годинама. Дакле, ствари су у серији углавном убрзане, али су поприлично истините, и безбедносне претње којима се бавимо, мање више тако изгледају.

Колико траје само истраживање и припрема једног сценарија?

-Када се ради сценарио, хајде да кажемо да имамо могућност између две сезоне да прође годину дана, и онда у тих годину дана, на овај или онај начин, сценаристи имају прилику да размишљају, да истражују, да раде... Тако да, када се серија покрене, то је неки ритам у који морате да се уклопите, стизали ви то или не.

Да ли постоје неки обрасци по којима се прави серија, нека правила која добра серија мора да има?

-Постоје обрасци који проистичу из једне јако важне ствари а то је начин емитовања и то је сам карактер серије. Ми имамо четири основна модуса. Један је сам карактер серије која може да буде прављена за телевизију, да кажем, обичну телевизију са националном фреквенцијом, где морате да имате малтене у свакој сцени, готово у сваком кадру, једну врло јасну слику тога шта је та серија, да ли је то кримић, комедија, ко је добар, ко је лош... Мора да буде динамична због тога што се бори за публику. Људи лутају по каналима, гледају спорт, вести, и ако наиђу на серију, она мора да их привуче. Имате и други приступ, то су серије које се праве за ове канале где људи плаћају претплату са идејом да гледају серије, дакле, почну да гледају серију са једном посебном врстом стрпљења, коју публика ових обичних телевизија нема. То је велика разлика.

Друга ствар, по којој се ствари разликују је начин емитовања. Ви кад емитујете серију на пример једном недељно, ви морате да имате причу која ће на неки начин бити заокружена због тога што недељу дана публика нема нову епизоду и мора да буде њена радозналост и пажња на неки начин ипак задовољена. И с друге стране наравно, ствари које повезују две епизоде су ипак нешто лабавије и мање, а с друге стране, имате то весеље као што су Нетфликсове серије, где цела серија изађе одједном, и људи могу да их гледају одједном, да их бинџују, то је израз који се сада користи, и оне су потпуно другачије зато што се оне гледају као цела серија одједном и онда можете да у много више елемената правите континуитет.

Да ли сада живимо у времену серија? Да ли су серије украле славу филма, и уселиле се у наше животе уместо филмова?

-Апсолутно! Мислим да су серије заузеле једно посебно место које су раније заузимали филмови, али их нису замениле. Серије су заузеле један простор до ког филм више не допире, у својој биоскопској форми, а то су приче о људима, приче без неког великог спектакла, али са великом емоционалном снагом, то су раније пружали и филмови. Али зато што у биоскопе сада углавном стижу највећи спектакли, који имају огромне маркетиншке кампање, и прављени су да се гледају у целом свету, имате у биоскопима врло мало таквих прича, оне су се преселиле на телевизију. И оно што је био некада такозвани независни амерички филм, то је сада на неки начин преузела телевизија.

Да ли постоји мода неких серија, јесмо ли ми сада ушли у моду крими серија у Србији? Да ли постоји мода серија негде у свету? Да ли некога копирамо и од чега то уопште зависи?

-Када је реч о моди серија она раније није постојала јер смо имали два канала, а онда и када смо имали више канала, реално, имали смо два канала који су правили серије. Сада тих канала има много више и они емитују много више серија, много више садржаја, конкуренција је много већа, и самим тим, серије више не зависе од понуде, већ публика доста утиче на то шта ће се гледати. Оно што је по мом мишљењу условно речено, мода, то је да су сада, криминалистичке серије, ја мислим, ушле већ полако у једну фазу засићења, мислим да је то неко клатно, гледано гледаности прешло на породичне серије, и мислим да ће на њих бити стављен већи акценат у будућности.

Да ли сте задовољни како је завршио Службеник, и како је прошао када је реч о публици? Рекли сте да су службе задовољне?

-Ја сам веома задовољан тиме како је серија прошла. Радио сам доста серија и филмова раније, које су биле гледане и омиљене и људи су реаговали на њих. Међутим, морам да кажем да овако заинтересовану публику и овако заинтересоване и пажљиве гледаоце, какве сам имао на Државном службенику, ја никада нисам срео. Значи од прве епизоде, пре годину и по дана кад је емитована, до друге сезоне и последње епизоде друге сезоне, ја заиста нисам имао, није прошао ниједан дан, да се људи нису јављали да ми нешто кажу, да ме нешто питају... То је било једно стварно фантастично искуство. То ме је веома испунило као аутора и мислим да је и остале чланове екипе то заиста обрадовало и инспирисало и мислим да је то нешто што је несвакидашње у начину на који је прихваћена ова серија.