Никола Тесла на филму – од вампира до највеће инспирације Холивуда

Фасцинација Теслом не престаје! „Тесла“ је најновији холивудски филм где овог генијалног научника глуми Итан Хок. Као лик, Тесла се појављује у десетинама филмова, зато није ни чудо када у Гугл укуцате Никола Тесла добијете више од милион и по интернет страница. Мањи број односи се на научна достигнућа, а већи на његово место у популарној култури 20. века.

Филозоф Никола Танасић о односу према Тесли као феномену каже: „Треба разликовати Теслу као поп-културни феномен и као феномен историје науке.

Као феномен историје науке, Тесла је један великана људске мисли, он изазива фасцинацију на исти начин како то чине Галилеј, Њутн, Ајнштајн.

Он је фигура која ће увек привлачити све људе који су заинтересовани за науку и технолошки развој, без обзира на то да ли су то Турци, Украјинци, Јапанци, Кинези, можемо да видимо колико оријенталних туриста из источњачких земаља воле да посећују Музеј Николе Тесле и колико им је то занимљиво.

С друге стране, као поп-културни феномен имамо Теслу који је себе градио као фигуру суперзвезде, као некога је штрчао, како је привлачио пажњу, како се облачио.

Он је у исто време био и шармер и господин, јако културан, веома се добро сналазио у социјалним приликама, али је имао и те своје бубице преко којих је демонстрирао свима да не држи претерано до њиховог мишљења и у том смислу је заиста једна поп-културна икона“, каже Танасић.

Данашња поп-културна икона почела је од цртаних филмова. У анимираном филму из 1942. године, Супермен се бори против Николе Тесле, који је овде приказан као луди научник који својим зрацима смрти жели да уништи град.

Тај луди научник обожавао је уметност, а колико је волео филм?

„Тесла је јако волео филм. Био је заљубљеник“, каже писац Владимир Пиштало, аутор романа „Тесла, портрет међу маскама“.

„Одлазио је у биоскоп, некада би гледао и три представе истовремено и говорио је да може да гледа и кроз филм а да притом и мисли. Један од његових омиљених филмова је био 'Франкештајнова млада' и то је била идеја да човек може да направи сам себи жену од електрицитета.

То је као голем који ствара човека ни из чега и поготово то што је он имао представу о идеалној жени. Та идеја у 'Франкештановој младој' и они навоји и читава она опрема, то је мање-више директно из његове лабораторије и то није случајно, то су људи који су писали сценографију радили намерно, то се зна.

И он је уживао да гледа своју лабораторију у којој се ствара живот, и у коме он има улогу тог имагинарног живототворца и ако се сећате, франкештајнова млада има те праменове јако интересантне као да јој струја пролази кроз косу и на платну стварају жену од електрицитета“, каже Пиштало.

Писац Горан Скробоња о Тесли каже: „Тесла је феномен уопште, не само на филму, него у свим видовима популарне културе, филм је наравно најпроминентнији, али га има и у књигама и у стриповима. 

Ја сам добио друштвену игру 'Рат струја', где имате улогу Тесле или Едисона, тако да је очигледно да оно што је Тесла постигао за свог живота јесте толико велико, свеобухватно и битно за човечанство као целину, да он остаје феномен који неће згаснути“, каже Скробоња.

Једина српска реч на енглеском језику је вампир, и онда је и Тесла морао да буде вампир. Године 1944. у филму „Повратак вампира“, вампир се зове Арманд Тесла.

Да ли су га са вампирима и сличним појавама повезивали зато што су га сматрали чудаком, или је због своје ексцентичне личности управо постао научнофантастични бренд?

Никола Танасић каже: „Тесла као икона глобалне културе је неко ко је прави громобран за теорије завере, паранормалне теорије и маштарије, и није изненађујуће што се он просто појављује као фигура, као научнофантастични бренд у различитим делима фикције која немају никакве претензије да буду биографски и историјски релевантна.

И то нас не треба изненадити јер поготово америчка филмографија, која ту доминира, нема ту врсту пијетета према историјским личностима. То је филмографија која сними Линколна као ловца на вампире, па зашто један од тих вампира не би могао да буде и Тесла“, каже Танасић.

Међутим, полако, лик Николе Тесле излазио је из жанра научне фантастике. Где данас, скоро осамдесет година од првог филма, можемо пронаћи лик Николе Тесле?

Писац Горан Скоробоња га је у свом роману „Човек који је убио Теслу“ сместио у жанр научне фантастике.

„Ја сам га сместио у жанр алтернативне историје, који је један од поджанрова научне фантастике, и то је сасвим реално и логично, јер Тесла се бавио науком и заиста је покренуо промену цивилизације, што нико пре њега ни после њега није успео.“

Писац Владимир Пиштало о Теслиној перцепцији на филму каже: „Узели би у тим филмовима како он брише ножеве 12 пута, па шта? То је најнижи ниво. Он није могао да прође поред просјака да му не додели нешто, то је било комплусивно.

Знате, то је било пре машина, кад су људи копали њујоршку подземну железницу пијуцима и лопатама. И тај скотски рад који су радили људи, а иначе раде животиње, он је то гледао још као млад човек и увек је желео да ослободи човечанство од тог воловског и коњског рада, да би људи могли да се посвете ономе у чему је он мислио да су најбољи – да мисле и да стварају.

Ти други хуманији аспекти Теслиног живота мислим да је оно чиме ће се бавити будући филмови. Али интерес за Теслу не престаје и то ми даје наду да ће ти филмови бити и снимљени“, каже Пиштало.

„Тајна Николе Тесле“ једини је биографски филм снимљен у југословенској кинематографији. Теслу је играо млади Петар Божовић. А касније је по филму снимљена и серија у којој Теслу игра Раде Шербеџија.

„Кад сте ме позвали, размиљао сам мало о том времену када су се те две ствари појавиле, серија и филм, и схватио сам да је Тесла и у то време био суперзвезда, пошто смо живели у великој Југославији, он је био једна суперзвезда из различитих сфера, у рангу Вука Караџића, Тита, Пиксија итд.

Ми смо као омладина у то време имали заиста много таквих узора, Тесла је био један од њих, али удаљенији од ових савремених, јер је живео пре нашег доба“, каже Скробоња.

Филозоф Никола Танасић каже: „Што се тиче Божовићевог филма, он је покушавао у неком смислу да захвати и оно што је биографска документаристика, јер свака култура мора да производи биографске погледе на своје великане, али је покушавао донекле, помало стидљиво, да захвати тај велики уплив лика и дела Николе Тесле у народну митологију.

Јер наш народ, као што знамо, воли да прича фантастичне приче на фантастичне начине, јер приче које се причају по славама и кафанама о Тесли нису ништа мање сензационалистичке него оне што измишља холивудска индустрија магије“, наводи Танасић.

А у тој холивудској индустрији магије за Теслу био је заинтересован и Кристофер Нолан, један од највећих редитеља данашњице. У „Престижу“, одличном Нолановим филму, Тесла помаже једном од мађионичара да изведе компликован трик. Теслу у овом филму игра Дејвид Боуви.

"Мени је врло интересантно то да велики светски глумци и популарни глуме Теслу и очигледно је њима интересантно да се посвете том лику, али морам некако да напоменем, није сада то локалпатриотизам, него реално стање ствари да нико Теслу није боље портретисао него Шербеџија и Петар Божовић у серији односно у филму 'Тајна Николе Тесле'“, каже писац Горан Скробоња.

Никола Танасић о фиму „Престиж“ каже: „Ноланов филм 'Престиж', о двобоју двојице мађионичара, заиста покушава да захвати Теслу и као великана историје науке и као један центар научнофантастичне митологије, не само по томе што он њега показује не просто као несхваћену особу која је нашу савремену технологију покушавала да прогура пре 100 година, него као некога ко је у стању да смисли и створи ствари које ми данас не можемо да појмимо.

И у том приказу Тесле, Нолан стварно иде најдаље и он га митологизује на начин који је веома сличан сећању на Теслу у нашем друштву“, каже Танасић.

У нашем друштву, слика о Тесли обично је другачија него у великом свету. То је искусио и писац романа „Тесла, портрет међу маскама“, Владимир Пиштало.

Дискавери ченел је направио једну серију о Тесли, чија сам жртва био ја и многи људи овде у Београду. Они су интервјуисали људе, и људи би покушавали да им кажу нешто интересантно.

Од почетка је као отприлике у режираном ријалитију, када је ријалити осмишљен. Они су имали идеју да је Тесла убијен, и читава је то нека потрага, неки трилер. Ово вам говорим зато што се веома често у овом тренутку Тесли прилази на нивоу трилера.

Ја бих волео и надам се да ће будући филмови бити дубљи од нивоа трилера. Јер је он био заиста интересантна особа, и оно што ја кажем метафизички аспект, он је био шаман денди, који је истовремено јако елегантан, али имао је осећај и за енергију и за ствари.“

Поред познатих филмова, Тесла се појављује и у великом броју серија. Од једне од најпознатијих канадских серија „Мердокове мистерије“ у којој се детектив Мердок обраћа за помоћ Тесли, који у том тренутку ради у Торонту на увођењу наизменичне струје.

Затим се појављује у популарној серији „Доктор Ху“, где у епизоди под насловом „Теслина ноћ терора“, генијалног научника игра хрватски глумац Горан Вишњић.

Никола Танасић каже: „У овим 'Мердуковим мистеријама', он се појављује као Арчибалд Рајс код нас у 'Сенкама над Балканом'. Он је просто један дежурни генијалац ког узимамо из датотеке дежурних генијалаца како би то добило мало историјски профил.“

Конфликт Тесле и Едисона тема је филма „Рат струја“, који је изашао 2017. године. А ове, 2020. године изашао је филм „Тесла“, у ком овог генија из Смиљана игра Итан Хок. Да је после Хоковог Тесле промењена перцепција, где Тесла уместо чудака постаје главни јунак?

„Мени се чини да све те површинске ствари, те ексцентричности или бизарности полако престају да буду интересантне, јер је данашњи тренутак пун таквих бизарности и ексцентричности још горих и чуднијих, тако да ове Теслине остају врло питоме и на нивоу анегдоте већ се фокус мења потпуно ка суштини.

Према његовом делу превасходно, а не према његовом лику, и ја и даље чекам прави биографски филм на светском нивоу који ће показати и Теслино дело, а не само његов лик.

Ту би тај начин на који је живео, хранио голубове док је живео сам и како је завршио, да ли је волео жене или није волео, да то буде потпуно споредна ствар у односу на оно главно, у односу на оно што је он оставио за собом“, каже писац Горан Скробоња.

„Било је више филмова када погледамо, од неког цртаног филма из 1945. до филмова који се сада праве, и некако не стишава се интерес за Теслу, напротив. И сада ће бити мало интересантно. И оно што се десило и оно што су људи убедили себе да се морало десити – ово је Андрићева реченица, и та представа о животу једног човека постаје сада посебна прича. И ово није крај“, каже писац Владимир Пиштало.

У близини Њујорка пре неколико дана подигнут је споменик Николи Тесли. На његов споменике у Холивуду нећемо дуго чекати, јер бежичне комуникације, зелена енергија, одговорност према заједници, интерес за јавно добро, све што је Тесла говорио пре 90 или 100 година, сада одговара савременим глобалним трендовима.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(петак, 25. сеп 2020, 03:54) - anonymous [нерегистровани]

sjajan prilog

Jelena Mitrović Tomić pravi sjajne priče koje mi pomažu da malo odvratim pažnju od ovih gluposti i svakodnevice i malo mislim o nečemu vrednom pažnje.

(четвртак, 24. сеп 2020, 23:08) - anonymous [нерегистровани]

Tuga

Ako je ovaj neuspeli plagijat i tuga od filma nivo kojim se Amerika (na neki način) odužuje velikanu uma, naučniku koji je radeći i stvarajući na američkom tlu toj istoj Americi i čitavoj planeti podario budućnost, onda ne čudi što su Ameriku već proglasili imperijom u tekućem padu.

(четвртак, 24. сеп 2020, 19:10) - anonymous [нерегистровани]

Утисак

Та најновија екранизација је по мени веома слаба. Радња је спора и на моменте досадна. Филм недостојан великана.