Читај ми!

На својој кожи осећамо климатске промене, потребе треба рационализовати

Изгледа да поплаве и суше у Србији више нису ретка појава. Климатске промене су нешто што сваки дан можемо да осетимо „на својој кожи". За нама је Дан планете земље, који је посвећен младима, образовању, акцијама чишћења. Има ли у нашој земљи довољно интересовања за климатске промене и очување средине? Ово су неке од тема за разговор са професором Владимиром Ђурђевићем, са Института за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду

Цела планета је успорила ритам привреде и убрзала размену информација и размишљања. Да ли постоје нека научна истраживања која указују да се ситуација мало поправила у односу на климатске промене.

„Попављање ситуације заиста је мало у односу на оно што је био наш утицај последњих 100 и више година. Направили смо један кумулативни утицај на климу који је развијан од почетка индустријске револуције. Једна година смањених активности не може да поништи оно лоше што смо радили последњих стотинак година", истакао је професор Ђурђевић.

Прошле године смо емитовали мање гасова стаклене баште, а анализе показују да природа жели мало да убрза, па ће можда настати додатна штета. Неке земље фаворизују зелену економију.

„Ми у Србији имамо пут који пратимо, заостајемо за земљама које се озбиљније баве овом проблематиком, али имамо знање. Србија је у једном од најугроженијих региона, јер се налази у југоисточној Европи која се брже загрева, од глобалног просека. Географски положај је подложан продору антициклона из Африке, па су температуре више. Други разлог су спискови хазарда који могу да нас угрозе, а трећи разлог, је да наша земља није економски богата и технолошки јака, па то доприноси нашој изложености климатским променама", рекао је професор Ђурђевић.

Шта је то што ми на нивоу појединца можемо да променимо на глобалном нивоу?

„Моје препоруке за појединца је да треба да рационализујемо наше потребе у трошењу ресурса. Јер са трошењем мање енергије, мањи је ефекат стаклене баште, па ћемо тиме допринети климатским променама. Свако може да размисли у сваком аспекту свог живота, а важно је подићи степен нашег знања о клими кроз информисање", истакао је професор.

Додаје да је у Србији донет закон о климатским променама, који се дуго чекао, а усвојен је пре неколико недеља у скупштини. То је први документ који ове проблеме ставља у правни документ и помоћи ће нам да сазнамо како изгледају наше емисије гасова стаклене баште. Тек када добро познајете проблем, можете успешно да га решите, закључио је професор Владимир Ђурђевић, са Института за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду.

број коментара 0 Пошаљи коментар