Читај ми!

Пројекат „Јадар“ – шта је познато?

Најављене изградња рудника и експлоатација минерала јадарита у Рађевини крај Лознице изазвале су бројне недоумице и забринутост грађана. Пратећа одлагалишта јаловине, коришћење и третман вода и хемикалија у процесу добијања литијум-карбоната и борне киселине, као и утицај рудника на животну средину тог подручја – заинтересовали су и научну и стручну јавност. Због тога је у САНУ данас отворен дводневни научностручни скуп под називом „Пројекат ’Јадар’ – шта је познато?“

Бројне недоумице у вези са изградњом рудника појачала је и досадашња недовољна транспарентност читавог процеса – почев од добијања дозвола за истражне радове, преко промене урбанистичког плана и намене коришћења земљишта, па до самог избора технолошког процеса.

Зато су данас на скупу отворена кључна питања: шта ће Србија добити од те експлоатације, каква је добробит за становништво и животну средину, под којим се условима отуђују природни ресурси и каква је општа корист за државу осим рудне ренте која је, како сада ствари стоје, занемарљива у односу на вредност екосистема и предела који би били уништени или неповратно измењени.

Академик Владимир Костић, председник САНУ, нагласио је да је скуп посвећен врло актуелном проблему и да се на њему ништа не решава, али се нада да ће после њега многе ствари бити јасније у разумевању целог пројекта.

„САНУ се не бави било каквим конјунктурним опредељењима, већ искључиво трага за научно заснованим истинама“, рекао је он.

Академик Владимир Стевановић, председник Академијског одбора за животну средину, истакао је да је суштинско питање како се у Србији вреднују природни ресурси.

„Сви показатељи у извештајима о стању животне средине говоре да је оно незадовољавајуће. Србија има велику разноврсност природних ресурса, али се они налазе на малим површинама и ограниченог су капацитета, па тако не би требало улазити у нове ризичне подухвате који би били дугорочно штетни“, казао је.

Запитао се има ли уопште цену све оно што се налази на површини изнад експлоатационог поља и на месту будућих депонија јаловине, а то су шуме, земљиште, водотоци, и наравно, становништво.

Говорећи о значају пројекта „Јадар“ за енергетски и технолошки развој Србије, Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике, рекла је да су технологија и заштита животне средине две најважније компоненте у односу на вредност самог минерала, а она није мала.

„Елаборатом о ресурсима и резервама оверене су билансне резерве руда литијума и бора код Лознице у износу од 158 милиона тона. Прорачуната вредност је 56 милијарди долара, са потенцијалним почетним улагањем од 1,5 милијарди долара. Утицај на БДП је директно три процента само из процеса рударења; у процесу производње литијумских батерија више од осам одсто, а могуће производње електричних возила између 11 и 15 процената“, истакла је министарка Михајловић.

Она је додала да Србија може покрити 12 одсто светских потреба за литијумом, поштујући све еколошке аспекте и законе природе, а вредност доказаних минералних вредности у Србији је већа од двеста милијарди евра.

Весна Продановић, генерална директорка фирме "Rio Sava Exploration" (ћерка фирме „Рио Тинто") која је задужена за истражне радове, навела је да су они усклађени са најбољом светском праксом.

„Истражне радње и научноистраживачки рад наше компаније засновани су на развоју и трансферу модерних технологија у преради јадарита у комерцијални производ, са посебним акцентом на заштити животне средине. Технологију смо развијали четири године. Оно што је врло важно да напоменем јесте то да ће рудник бити дубоко подземни, а не површински и да неће бити киселог отпада“, истакла је Продановићева, уз напомену да пројекат прати важећу законску регулативу.

Реализација пројекта „Јадар“, планирана на површини од неколико хиљада хектара земљишта под шумским, пољопривредним и урбанизованим површинама, угрозиће биодиверзитет, истичу стручњаци.

„Расељавање становништва, сталан ризик од загађења ваздуха, воде и земљишта суштински умањују економску и еколошку перспективу Рађевине. Посебно је нејасна корист за државу, уколико се уопште може говорити о било каквој компензацији за тако масивну деградацију простора и трајан ризик по здравље и безбедност становништва“, рекао је Ратко Ристић, декан Шумарског факултета Универзитета у Београду.

Мирјана Дреновак Ивановић са Правног факултета Универзитета у Београду каже да је веома битан поступак стратешке процене утицаја пројекта на животну средину.

„Општи интерес и права појединаца морају да буду засновани на законитом и разумном основу. Правни оквир уређује који ниво загађења животне средине је прихватљив у једном друштву, да ли се одређена права могу ограничити у циљу заштите животне средине, да ли се пољопривредно земљиште може користити у непољопривредне сврхе и то је веома важно“, навела је.

Данко Кнежевић, професор Рударско-геолошког факултета у пензији, рекао је да су карактеристике отпада условиле да се простор за депоновање уреди као за одлагање опасног отпада, сагласно са европском и српском легислативом.

„Депонија се формира на водоплавном терену, у близини места издвајања отпада. Уређење подразумева потпуну хидроизолацију дна депоније и морају се предузети опсежне мере заштите“, истакао је он.

Жељко Камберовић са Технолошко-металуршког факултета рекао је да ће пројекат свакако утицати на животну средину.

„Најзначајнији утицаји су деградација великих површина заузетих пројектом, што ће негативно утицати на вегетацију, флору и фауну, подземне и површинске воде, квалитет ваздуха, буку и остало.“

Циљ конференције је да се сви елементи пројекта „Јадар" научно и стручно вреднују, да се евалуирају његове користи и штете и антиципирају проблеми који би могли да произађу, уколико би се пројекат реализовао.

Организатори скупа су Академијски одбор „Човек и животна средина“ САНУ, Академијски одбор за материјале САНУ и Одбор за хемију Одељења хемијских и биолошких наука САНУ.

Предвиђено је да се сутра скуп заврши округлим столом, на којем ће учествовати представници Удружења грађана „Заштитимо Јадар и Рађевину“, Коалиције за одрживо рударство у Србији, Центра за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР) и Подрињског антикорупцијског тима (ПАКТ) за заштиту реке Јадар и Рађевине.