Пронађена ризница древних кинеских бронзаних огледала

У кинеској провинцији Шанси пронађена су добро очувана огледала са натписима као што су: „вечна радост“, „породично богатство“ и „дуго памћење“. Научници сматрају да ти артефакти дају добар увид у естетски укус старих Кинеза и имају значајну уметничку и историјску вредност.

Археолози који су вршили ископавања на гробљу Дабаоци у провинцији Шанси, на северозападу Кине, пронашли су више од 80 бронзаних огледала старих око две хиљаде година. Пречник тих артефаката варира од осам до 23 центиметра; многи су добро очувани, а један од њих још даје јасан одраз. Како је навео шеф археолошког тима Џу Јингпеј, стари Кинези су имали више техника за прављење тих огледала.

Већина огледала датира између периода „зараћених држава", који је трајао од 475. до 221. године п. н. е., и касног периода династије Западни Хан, која је изгубила власт почетком 9. века. Била су закопана близу главе или горњег дела тела њихових власника, како мушкараца тако и жена. Натписи на њима преносили су жеље за бољим животом.

Богата некропола цара скромног порекла

Гробнице су вероватно припадале ханској елити. Историјски записи наводе да је Лију Банг, родоначелник династије Хан, основао насеље за чланове племства у близини гробља како би помогао изградњу и одржавање царског маузолеја.

Лију Банг, познат и као Гао-цу, рођен је 256. г. п. н. е. у сељачкој породици. После смрти ујединитеља кинеског царства цара Ћин Ши Хуанга (широј јавности знаног по армији ратника од теракоте са којом је сахрањен) наступиле су војне побуне и устанци сељака који су урушили династију Ћин. Један од војсковођа који се истакао у тим борбама, и постепено уклонио све друге претенденте на власт, био је Лију Банг. Он је 202. г. п. н. е. постао владар Кине и успоставио је династију која је владала вековима.

Прошле године је Институт за археологију провинције Шанси започео велики пројекат ископавања гробља. Истраживачи су пронашли скоро 300 предмета од керамике, бакра и жада, од којих је већина из раног периода династије Западни Хан. Некропола је била подељена на више области, које су можда организоване по припадности породици, а гробнице су се веома разликовале по величини и богатству откривених артефаката.

Огледала са најлепшим жељама

Кинеске занатлије су почеле да примењују сложену технологију обраде бронзе још 2000. године п. н. е. Огледала и други предмети од бронзе били су луксузни производи намењени високом друштву. Њихова полеђина је често декорисана.

Најстарији од тих артефаката имали су мотиве птица, змајева и змија. Како су мајстори постајали вештији, тако је дизајн декорације постајао сложенији. Зато се на каснијим радовима могу видети представе божанстава, митолошких фигура, апстрактни орнаменти и натписи, од којих су многи садржавали жеље за срећу. Нека огледала имала су интарзије од жада, тиркиза и седефа. Након што је 130. г. п. н. е. Пут свиле отворио трговинске руте са Индијом, Персијом и Египтом, у кинеском дизајну почели су да се појављују нови естетски елементи позајмљени са Запада, попут испреплетене винове лозе, цвећа и украса од сребра.

Огледала су била уобичајена гробна опрема у Кини за време династије Хан јер се сматрало да њихове рефлектујуће површине „уносе живот и светлост у мрак гробнице". Натписи на огледалима из некрополе Дабаоци укључују фразе попут: „вечна радост", „породично богатство" и „дуго памћење", као и геометријске и цветне мотиве.

Научници верују да ће им бронзана огледала помоћи да сазнају више не само о овој грани примењене уметности већ и о естетском укусу, династичким променама, филозофији и потрошачкој култури локалног становништва током династија Ћин и Хан.