Читај ми!

Још један историјски успех: Наса успела да произведе кисеоник на Марсу

Инструмент величине тостера који је Насин ровер „Истрајни“ понео на Марс успео је да ретку и токсичну атмосферу Црвене планете претвори у кисеноник. Научници верују да је овај историјски успех још један корак на путу ка будућем присуству људи на нашој суседној планети.

Америчка свемирска агенција Наса се похвлила још једним историјским успехом од када је ровер „Истрајни“ (Perseverance) приспео на површину Марса 18. фебруара.

Насин робот „Истрајни“ на себи носи и инструмент величине тостера назан Mars Oxygen In-Situ Resource Utilization Experiment – MOXIE који је требало да атмосферу на повришини Марса богату угљен-диоксидом, претвори у кисеноник. MOXIE је 20. априла извршио свој задатак.

Иако је ово тек само део експеримента, ови резултати би могли да отворе пут да нешто што се до сада третирало као научна фантастика, постане научна чињеница која ће омогућити да се кисеоник издваја и складишти на Марсу. Овај кисеоник би неки будући астронаути могли да користе као ракетно гориво за полетање са Црвене планете. Такви уређаји, такође, једног дана могу да обезбеде и ваздух потребан за дисање самих астронаута.

Циљ – одлазак људи на Марс

„Ово је пресудан први корак у претварању угљен-диоксида у кисеоник на Марсу“, нводи Џим Ројтер, један од руководилаца овог пројетка. „ MOXIE има још много посла, али резултати овог експеримента обаћавају да идемо ка нашем циљу да једног дана и људи стигну на Марс. Кисеоник није само оно што удишемо. Ракетно гориво је зависно од кисеоника, а будући истраживачи ће зависити од производње погонског горива на Марсу како би могли да се врате кући“, додаје Ројтер.

Иначе, атмосфера Марса која се састоји од 96 процената угљен-диоксида. Поред тога, сто пута је ређа од Земљине, тако да чак и да је истог састава као наш ваздух, људи не би могли да преживе. Уз то, према проценама стручњака за повратак четворице астронаута на Земљу требало би око 25 тона кисеоника. Пошто је изузетно скупо превозити било шта до Марса, а ракете имају ограничен капацитет резервоара, сваки грам је изузетно важан.

MOXIE је произвео скоро шест грама кисеоника за један сат

После двосатног загревања, MOXIE је почео да производи кисеоник брзином од шест грама на сат. Експеримент је два пута прекидан како би се проценило стање инструмента, али после сат времена рада добијено је око 5,4 грама кисеоника, довољно, рецимо, да астронауту обезбеди 10 минута норалне активности.

MOXIE је иначе дизајниран да производи тек око 10 грама кисеоника на сат, али неки будући генератор који ће радити на овом принципу, могао би да из атмосфере издвоји много већу количину.

Предвиђено је да MOXIE током године обави још најмање девет експеримената и тестира своје могућности током различитих доба дана, као и годишњих доба.

MOXIE ради тако што одваја атоме кисеоника од молекула угљен-диоксида, који се састоје од једног атома угљеника и два атома кисеоника. Отпадни производ, угљен-моноксид, испушта се назад у атмосферу Марса.

За обај поступак је потребана веома висока температура од око 800 степени Целзијуса, а како би издржао толику температуру MOXIE је направљен од материјала отпорних на топлоту.

„MOXIE није само први инструмент за производњу кисеоника у другом свету“, наглашава Труди Кортес, директорка технолошког програма, већ је то прва технологија ове врсте која ће будућим мисијама помоћи да „живе ван Земље“ и користе елементе из окружења других светова, односно да производе потребне ресурсе на лицу места.

број коментара 8 Пошаљи коментар
(четвртак, 29. апр 2021, 18:36) - anonymous [нерегистровани]

То је оно што ће можда требати и планети земљи.

Да из атмосфере сачињене од угљен диоксида добије косеоник. Управо обрнут процес од процеса који се тренутно дешава на земљи.

(понедељак, 26. апр 2021, 07:26) - anonymous [нерегистровани]

Pitanja

Sjajna vest, ali koliko energije potrosi ovaj uredjaj za jedan sat rada da bi se napravio tih 5,4 grama kiseonika?
I sta sa stvorenim ugljen-monoksidom, koji je za razliku od ugljen-dioksida vrlo otrovan gas?
Vetovatno se zbog ovih okolnosti ova tehnologija i ne koristi na Zemlji.

(недеља, 25. апр 2021, 00:12) - anonymous [нерегистровани]

Samo...

...su trebali da pošalju cyanobakterium na crvenu planetu... one pravu kiseonik od CO2 sedam puta brže...

(субота, 24. апр 2021, 15:09) - anonymous137 [нерегистровани]

Bravo

Divno, sjajno, a u našoj bolnici čovek umre jer je nefrolog slobodan taj dan. Sjajan razvoj nauke u službi pojedinaca.

(субота, 24. апр 2021, 11:31) - Мизантроп [нерегистровани]

532

Био сам слободан израчунати. За потребну количину кисеоника од 25 тона, овим темпом, потребно је 532 године.
Само напред.

(петак, 23. апр 2021, 21:51) - anonymous [нерегистровани]

Neće nikad gore

Nećete vi otići nikada na Mars. I ako ode neko , samo će se vratiti, ili ostati zauvek tamo zakopan neplodnim jalovim peskom u oluji. Dokle god postoji ovakva mržnja i netrpeljivost na zemlji, dokle god proizvodite ratove, neće niko osvojiti red planet. Zamislite kako bi se tamo tek poubijali za resurse i plemenite metale!!

(петак, 23. апр 2021, 08:43) - anonymous [нерегистровани]

Hm

Mozda zato sto ugljen dioksid nije otrovan a ugljen monoksid ubija

(четвртак, 22. апр 2021, 21:52) - Fotok [нерегистровани]

CO2 ?

U eri smanjenja emisije CO2 na dragoj nam planeti - za ovakav uredjaj saznajemo u rubrici " osvajanje svemira" ? Zasto se ne primeni i na Zemlji, npr ?

Ili nasi zivoti i okolina nisu toliko vredni ....