Читај ми!

Какве би последице по здравље људи имало путовање на Марс

Следећи велики искорак у истраживању свемира би требало да буде људска мисија на Марс, а НАСА очекује да ће човек први пут слетети на Црвену планету за нешто више од десет година. Али свемир је врло непријатељско окружење за човека, почев од изостанка гравитације, преко штетног зрачења до непостојања измене дана и ноћи, те се поставља питање какве последице ће на астронауте оставити овај излет на Марс.

Мисија са људском посадом на Марс биће физички и ментално много захтевнија него досадашња путовања која су људи предузимали током последњих 60 година истраживања свемира које је првим летом започео Јуриј Гагарин. Лет до Марса и назад би требало да траје отприлике 14 месеци, а мисија би трајала најмање три године. Одржање високог нивоа когнитивних способности и ефикасан тимски рад предуслов су за сигуран и успешан исход мисија.

Међутим, нова студија недавно објављена у часопису Frontiers of Physiology, открила је да би недостатак гравитације у таквим мисијама могао негативно да утиче на когнитивне способности и емоционалну интелигенцију астронаута.

Које промене у нашем телу изазива боравак у свемиру

Од првих свемирских мисија било је јасно да излагање микрогравитацији, односно бестежинском стању, доводи до драматичних промена у људском телу. То се односи на кардиоваскуларни, мишићно-коштани и нервни систем.

На Земљи, гравитацију осећамо помоћу вида и осталих чула, укључујући и оне у унутрашњем уху. Када нам глава стоји усправно, мали кристали у средњем уху – вестибуларни отолити – савршено се уравнетежују у вискозној течности. Али када померимо главу, гравитација тера течност да се покреће и то шаље сигнал мозгу да је наша глава променила положај. Током свемирског лета, овај механизам не функционише.

Лет у свемир може неповољно да утиче и на анатомију мозга астронаута. Структурне промене мозга примећене су код астронаута после повратка са Међународне свемирске станице. Промене се односе на померање мозга ка горе унутар лобање и мању повезаност између подручја на површини мозга, кортекса и оних унутар мозга.

Још се не зна како ове промене утичу на понашање, али научници и даље испитују. Зна се да астронаути пате од осећаја дезоријентације, перцептивних илузија, поремећаја равнотеже и мучнине. Међутим, ови резултати се темеље на веома малим узорцима.

Нова студија Насе

Нова студија коју је предузела Америчка свемирска агенција НАСА истраживала је учинак микрогравитације на когнитине способности. Али уместо да су 24 учесника експеримента послали у свемир, послали су их у кревет јер је учинак одређене врсте одмарања у кревету једнак учинцима бестежинског стања и зато се доста користи у истраживањима. Када стојимо усправно, тело и вестибуларни отолити стоје у равни са гравитацијом, а док лежимо стоје под правим углом.

Учесници истраживања су морали да леже на леђима под углом од шест степени, са спуштеном главом у односу на тело и тако готово два месеца без промене положаја. Током овог периода редовно су решавали низ когнитивних задатака намењених астронаутима који су релевантни за свемирске летове како би проценили њихову просторну оријентацију, памћење, понашање током кризних ситуација и разумевање емоционалних реакција других особа.

Резултати су показали мало, али прогресивно успоравање когнитивне брзине у задацима који укључују сензорне и моторичке вештине, што је у складу са променама које су примећене и код астронаута после лета у свемир. Испитаници су такође имали потешкоћа у процени емоционалних стања на основу гледања лица других људи.

Прилагођавање променама гравитације захтевало је време и напор код учесника експеримента. Иако им је успешност у решавању већине когнитивних задатака у почетку опадала, после отприлике 60 дана су остале непромењене до краја експеримента. Али способност препознавања емоција је наставила да се погоршава. У ствари, учесници експеримента су почели све више да изразе лица који су им показивани тумаче као негативне емоције, пре него као срећне или неутралне.

Зашто је ово важно?

За свемирску мисију пресудно је да астронаути сачувају способност да буду одлучни и брзи у доношењу одлука. С обзиром на то да морају много времена да проведу заједно у малом простору, неопходно је и да сачувају способност исправног „читања“ емоција код својих колега.

Зато се сугерише свемирским агенцијама да размотре увођење одговарајуће психолошке обуке пре мисије, као и неки вид психолошке подршке током лета како би ризике избијања сукоба међу посадом свели на миниму.

Последњи напредак и улагање у ракетну технологију отварају ново и узбудљиво доба истраживања свемира. Микрогравитација може бити дубоко узнемирујућа и може на много начина да угрози успех ових мисија.

број коментара 9 Пошаљи коментар
(среда, 21. апр 2021, 07:06) - горица [нерегистровани]

дивно

ако буде све како треба бићу жива да то видим

(уторак, 20. апр 2021, 21:23) - anonymous [нерегистровани]

Bajke za decu?

To što vi pišete nisu ni bajke za decu. Jer čak i mala deca znaju da je sila gravitacije jedna od četiri moguće sile u univerzumu koju izaziva prisustvo velikih masa. Elektromagnetne sile generiše električno naelektrisanje (engleski: electric charge), jake nuklearne sile generiše naelektrisanje boja (engleski: color charge) i tako dalje. Gravitacione sile generiše masa i ništa drugo. Šta bi to "u unutrašnjosti naše planete" (ako nije njena masa) moglo da izazove gravitacione sile u okolini Zemlje. Osim toga, kakvi to mehanizmi "u unutrašnjosti naše planete" imaju uticaja na kretanje na primer Jupitera oko Sunca, a to kretanje je pod uticajem gravitacione sile, i može se vrlo precizno opisati Njutnovim zakonom gravitacije, a ako se baš želi izuzetna preciznost može se ići i na Ajnštajnov zakon gravitacije radi nekih sitnih korekcija. Oba pomenuta zakona jasno kažu da je prisustvo mase uzrok zakrivljenja prostora odnosno gravitacione sile. Razumem da ima ljudi koji se ne razumeju u nauku i specifično u fiziku, ali onda se bar treba uzdržati od brukanja na ovim stranicama iznošenjem smešnih nebuloza.

(субота, 17. апр 2021, 06:28) - Gamailo [нерегистровани]

bajke za decu

Bez otkrića veštačke gravitacije i antigravitacije Kosmička outovanja su samo bajke.Boravak duže vreme na kosmičkim stanicama Naše planete je mučan i tegoban A tek izlazak i spuštanje na Našu Planetu. Da bi se to otkrilo potrebno je promeniti laži da je gravitaciji uzrok masa u istinu da se ona proizvodi u unotrašnjosti naše Planete .A antigravitacojom odbijanjem sa gracitaciobim poljem Planete kosmička pitovanja postaće dostupna.A odbijanjem sa gracitacionim poljem Sunca daleko brže će se putovati do drugih Planeta nego upotrebom raketnog goriva.
Bez uništenja laži sve to neće biti dostupno .A laž je i ako druge i sebe nazivamo čovekom i čovečicom a tako se ljudi nazivaju u tekstu .

(среда, 14. апр 2021, 00:07) - Захвални унук! [нерегистровани]

Покојна баба :

Што иду код Бога,да га љуте!

(уторак, 13. апр 2021, 19:21) - Mira [нерегистровани]

Različit ugao?

Ne znam iz kakvog vi to "ugla" gledate, ali bilo bi zanimljivo saznati koji su vam to "drugi elegantniji metodi za pokretanje u praznom prostoru, tako da bi se do Marsa moglo stići za par dana ili brže". Recimo da se želi do Marsa stići za dva dana (48 časova), mada bi vi hteli i brže. Rastojanje do Marsa je
281650000 km, što znači da podeljeno sa 48 časova, to zahteva srednju brzinu od 5867708 km/h ili što je možda lakše razumeti 1630 km/s. Današnje rakete kojima čovečanstvo raspolaže mogu da ostvare samo oko 36000 km/h što daje 10 km/s. Kakav to pogon može da obezbedi 160 puta veću brzinu od današnjih raketa, a da nije proizvod holivudske fikcije? I kako bi se ostvarilo ubrzanje do takvih brzina bez rizika po zdravlje putnika. I na kraju, zašto bi sve ozbiljne svetske svemirske agencije, koje zapošljavaju veliki broj vrhunskih naučnika, planirale putovanje do Marsa od dve godine, ako se tamo može stići za "dva dana ili brže". Smatrate li vi da su svi ti ljudi neobavešteni o svojoj struci? Bojim se da ste se vi načitali i nagledali naučne fantastike (koju i ja inače volim) bez pokrića.

(уторак, 13. апр 2021, 14:57) - anonymousns [нерегистровани]

A kosmicko zracenje?

Nepotpun clanak. Nemaju jos uvek zastitu od kosmickog zracenja. Cim bi izasli iz Zemljinog magmetnog polja pocelo bi da ih smrtno ugrozava. Ne bi stigli zivi do Marsa.

(уторак, 13. апр 2021, 12:23) - anonymous [нерегистровани]

Hmm

I sta ce gore?

(уторак, 13. апр 2021, 09:44) - anonymous [нерегистровани]

Tup ugao

Odlično je da dobijamo ovakve popularno pisane članke o naučnim istraživanjima. Možda bi nešto od ovoga važilo i za ljude koji su dugo vezani za krevet. Ne bih se odmah pitao šta će to nama.

(понедељак, 12. апр 2021, 23:51) - anonymous [нерегистровани]

razlicit ugao

Sve receno ima smisla. Takodje se namece i pitanje: Sta ce nama sve to? Znam da je uzbudljivo, ali cena je velika. Rakete nosaci koje danas pokrecu te letilice su zastarele. Postoje drugi elegantniji metodi za pokretanje u praznom prostoru, tako da bi se do Marsa moglo stici za par dana ili brze. U takvom jednom slucaju poseban izazov bi bio da se ne "udari" u nesto tokom puta ma koliko da je maleno, jer pri takvoj brzini i kap vode je projektil.