Џон фон Нојман: математичар и пророк

Џон Фон Нојман је хтео да усаврши Енијак (ENIAC) машину како би развио хидрогенску бомбу. Док је настављао да ради на развоју хидрогенске бомбе у Лос Аламосу, Фон Нојман је током рата учествовао у унапређивању првих електронских рачунара.

Америчка војска је већ била дизајнирала машину ʼЕнијакʼ (ENIAC) у сврху израчунавања балистичких таблица. Иако је допуштала репрограмирање и садржала меморију, та машина није била прави рачунар.

За рачунање је користила осамнаест хиљада вакуумских цеви. Улаз и излаз података контролисале су електронска цев, људска рука или избушена картица.

Разговарајући, Фон Нојман и Преспер Екерт досетили су се генијалног решења. Схватили су да, осим рачунарског система, машина треба да садржи и механизам за програмирање. Тада људска рука више неће бити потребна - рачунар ће радње вршити самостално, по инструкцијама датим на њему разумљивом језику. Тако је настала информатика.

Фон Нојман жели да изгради најмоћнији и најпоузданији компјутер. Године 1946. успева да убеди административни одбор Института за напредне студије Универзитета Принстон да одобри његов пројекат: дизајнирање рачунара по узору на Eнијак, намењено тестирању хидрогенске бомбе.

Фон Нојман је поставио важно питање, а то је: да ли можемо направити поуздан рачунар од непоузданих компонената? Основна компонента рачунара Енијак био је систем вакуумских цеви назван „хардвер".

Те цеви су вршиле функцију логичке капије. Њих су куповали у фабрици, а отприлике једна од сто цеви била је у квару. Нису знали која је од тих цеви дефектна. Фон Нојман је пројекту унапређивања рачунара приступио као прави инжењер.

Открио је да је могуће изградити моћан рачунар састављањем непоузданих делова, под условом да проценат дефектних делова није сувише велик. Његов циљ је био да осмисли програм који ће омогућити отклањање грешака кад се оне нагомилају.

Џон фон Нојман рачунар назван ʼМeнијакʼ (MANIAC) прави од јефтиних електронских цеви. У круговима физичара, инжењери изазивају пометњу. Гедел, Ајнштајн и други научници не одобравају уплитање у примењену физику инжењера укључених у сумњиве пројекте.

Фон Нојману је конструкција новог рачунара (MANIAC) пружала велико задовољство. Његова „војска" инжењера и информатичара осећала би велики притисак кад је Фон Нојман долазио да надгледа састављање електронских цеви.

Рачунар Мeнијак (MANIAC) ушао је у употребу 1952. године. У међувремену се Фон Нојманов модел за дизајн рачунара надалеко прочуо и Менијак је убрзо превазиђен. Компаније као што је ИБМ, која је радила на развоју рачунара Енијак, покрећу индустријску производњу компјутера по Фон Нојмановом моделу.

Џон фон Нојман је међу првим научницима који уочавају да је човечанство достигло кључну тачку своје историје. Стварајући рачунарску цивилизацију, човек је покренуо бесповратни процес који ће нас учинити све зависнијим од алгоритама и компјутера.

Џон фон Нојман је први говорио о сингуларности. Рекао је да се човечанство, услед све бржег технолошког развоја, приближава тренутку кад ће наступити сингуларност. Он је прорекао константно убрзавање.

Усмена употреба језика развијала се сто хиљада година. Процес присвајања писаног језика трајао је десет хиљада година. Фиксни телефон је ушао у редовну употребу после педесет, а мобилни после седам година.

Данас друштвене мреже у року од две године постају незаобилазне. Џон фон Нојман је то својевремено предвидео и изјавио да ће сингуларност наступити за сто година. Вештачка интелигенција више није пројекат чуван у тајним лабораторијама владе. Она је у рукама милијарде корисника паметних телефона.

Детету у Африци је доступно више информација него што је председнику Америке било пре петнаест година. Захваљујући тим средствима, постајемо паметнији.

Цивилизација 21. века утемељена је на рачунарима и технолошком прогресу.

Она одговара на Фон Нојманово питање: зашто не бисмо замислили кодове и системе рачунања који би се, баш као људи, размножавали и развијали? Иза тога се крије идеја о мрежама које повезују човечанство. Фон Нојман их назива ћелијским аутоматима.

Разумевање ћелијских аутомата јесте један од његових највећих доприноса. Узмимо за пример колонију мрава и замислимо како се креће. Њихово кретање је попут промене стања једне ћелије, које утиче на промену стања следеће.

Ако се има на уму да колонија мрава функционише као Тјурингова универзална рачунарска машина, невероватне конструкције које мрави граде нису изненађујуће.

Пред крај живота, Џон фон Нојман је био обузет односима између мозга и рачунара. Тад је објавио пророчки рад о механизмима мишљења. Мозак и рачунар су за Фон Нојмана првенствено машине за обраду информација.

Џон фон Нојман оболева од рака који је вероватно изазвала изложеност зрачењу приликом нуклеарних проба. И његове менталне способности су смањене.

Џон фон Нојман је преминуо осмог фебруара 1957, у војној болници у Вашингтону. Испред његове болничке собе америчка војска је држала стражу. Нико није смео да га посети без изричите дозволе Пентагона.

Његовом смрћу настала је велика празнина у научној заједници. Постигнућа овог математичара и контроверзне личности променила су ток историје човечанства и утрла пут ка новом свету, који нас истовремено привлачи и плаши.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(недеља, 31. јул 2016, 10:23) - anonymous [нерегистровани]

uspon i pad Jugoslavije

primetite da je razvoj tih sistema paralelan padu Jugoslavije.

(субота, 30. јул 2016, 21:31) - Сер Жиле [нерегистровани]

Баш нтересантно

Зато волим РТС, увек можеш да нађеш занимљив текст.