Здравствени ризици коришћења антибиотика у лечењу стоке

Отпорност на антибиотике постаје све већи проблем. За потребе сточног фонда користи се педесет процената свих антибиотика произведених у Европи; стручњаци кажу да се резистентне бактерије преносе на људе путем меса. Европљани просечно годишње унесу десет килограма јунећег меса, око 22 килограма живинског, и 31 килограм свињског.

Какво је стање на фармама које узгајају свиње у Шпанији?

Неус и Аксел, двојица узгајивача, воде фарму свиња у Љеиди, у Шпанији, где сваке године на свет дође нових 120 хиљада свиња. Они се стриктно држе правила: од 2006. године, на њиховој фарми не употребљавају се посебни антибиотици за раст животиња. Антибиотици се користе против болести или да би се спречила епидемија - али нема говора о злоупотреби.

Неус Серентил Лоренте, генерални директор фарме „Терапле", објашњава да ако само једно прасе у обору има дијареју, само оно добија антибиотик. Ипак, ако је болесно више од три прасета, свих 13 ће примити лек.

Да би се храна правилно расподелила, Неус је набавио компјутерски програм који прати како 3500 крмача узима храну. Помоћу програма може да се види које животиње нису јеле, што омогућава да се прате болести - и тако се, на крају, користи мање антибиотика.

Неус сматра да је рестриктивна употреба антибиотика гарант квалитета, начин да будете курентнији на тржишту, као и да је неопхнодна за добробит животиња.

Џорди Вила је водећи европски стручњак за област отпорности на антибиотике и новинар Евроњуза га је интервјуисао у Универзитетској болници у Барселони. „Бактерије живе у пробавном систему животиња, и то је нормално. Међутим, ми смо давали антибиотике животињама. И већ дуго времена дајемо им антибиотике за раст, како би брже напредовале. Управо је то довело до појаве бактерија које су отпорне на антибиотике и које онда могу да се пренесу и на људе", објашњава Вила, шеф Одсека за микробиологију.

Али по њему, не треба оптуживати сељаке. Нема говора о томе да су они једини одговорни за појаву чувених супербактерија, од којих су неке отпорне на све антибиотике. Проблем је глобалне природе.

За сада су могуће само превентивне мере

Потребно је предузети мере опреза како би се избегао пренос бактерија са животиња на људе - месо мора да се кува од десет до петнаест минута на 60-70 степени.

Руке такође треба обавезно прати. „Када чистите пиле, на пример, контаминирате руке бактеријама које су отпорне", каже Вила. „Ако нисте опрали руке, а наставили сте да сечете салату, онда та бактерија прелази са пилета на салату. А салату једемо директно".

Многи позивају на драстично смањење коришћења антибиотика у месној индустрији. Европа би могла да донесе правила у тој области. Нови антибиотици могли би да се развију у нарединих десетак година, ако брзо буде обезбеђено довољно стредстава.

„Ако нам се догоди најгори сценарио, а то је да се појаве бактерије које су веома резистенте, а не будемо имали нове антибиотике, онда ће свако бити подложан инфекцијама које су третиране природним антибиотицама већ 30 година. Међутим, за 20-25 година, неће више бити ефективних антибиотика", каже Вила.

 

број коментара 2 Пошаљи коментар
(недеља, 31. јул 2016, 13:51) - anonymous [нерегистровани]

Nemar i pohlepa

Veoma kompleksna i nimalo naivna situacija.Uzgajivaci stoke nece da prestanu sa davanjem antibiotika, a farmaceutskim kucama se ne isplati da razvijaju nove lekove.Opasnih bakterija sve vise i vise.

(субота, 30. јул 2016, 14:21) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Zgrozen sam

"Rezistentne". Kada cete razviti otpornost na strane izraze?