Читај ми!

Здрав разум – најбољи лек да не будете жртва преваре на интернету

Лажне наградне игре преплавиле су друштвене мреже, а лаковерни грађани који у њима учествују изложени су злоупотреби личних података, али и опасности да остану без новца на банковном рачуну.

Ако вам на друштвеним мрежама понуде учешће у наградној игри – у којој ћете за само 250 динара добити скупоцени телефон, знајте да је то лаж и метода за крађу информација. Преваранти углавном злоупотребљавају познате брендове – банке, оператере, трговинске ланце, али и јавна предузећа, како би превара била што уверљивија.

Ових дана оружје у руци превараната је ЈП „Пошта Србије“, које наводно, преко Фејсбук странице дели 99 најновијих „ајфон“ телефона. Ваше је само да одговорите тачно на неколико једноставних питања и уплатите 250 динара, искључиво платном картицом.

Колико годишње грађана буде оштећено на овај начин још нема тачних података, наводи професорка др Зорица Богдановић са Факултета организационих наука у Београду, али број превараната који на овај начин покушавају да украду личне податке је заиста велики.

„Знамо да се у већини земаља Европске уније количина новца остварена преварама са кредитним картицама мери милионима евра, у појединим државама, чак десетинама и стотинама милона евра. Незгодно је што преваранти на све начине покушавају да дођу до нас“, наглашава професорка.

Како се заштитити од преваре?

Постоји више начина да не будемо жртве интернет преваре. Први је здрав разум.

„Уколико нешто делује превише добро да би било истинито, онда вероватно и није истинито. Ако вам неко на улици понуди нешто бесплатно, ви ћете се захвалити и одмах ће вам се 'упалити лампица' да нешто није у реду, тако је и на интернету“, напомиње Богдановићева.

С друге стране, уколико вам неко пошаље линк који води ка неком сајту, као на пример у случају „Пошта Србије“, обавезно проверите како изгледа адреса у претраживачу, и уколико не изгледа као званичан сајт институције на коју се преваранти позивају, одмах ће вам бити јасно да је у питању покушај преваре. 

Ко су најчешће жртве

Начешће жртве превара су лаковерни људи који подлегну маркетингу да на лак начин могу нешто да добију бесплатно или јефтино.

Врло често су то млађи људи којима је лако пробудити машту да ће се домоћи неке игрице која им је занимљива и они могу злоупотребити платну картицу родитеља, без свести да може настати неки проблем.

Старији суграђани су често на мети различитих продајних превара, мада много више у физичком, реалном свету, с обзиром на то да старији ретко користе платне картице и интернет сервисе.

Да ли је могуће надокнадити штету

Постоји одговарајућа законска регулатива по којој је банка, уколико се злоупотреби платна картица а нисте извршили трансакцију, у обавези да вам врати новац, али то није увек могуће и није једноставно, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Преваранте је тешко ухватити јер они могу бити било где у свету. Код нас већ дужи низ година постоји Одељење за високотехнолошки криминал при Министарству унутрашњих послова и често имају успеха у разоткривању превара и хватању починилаца.

Како да знате да сте жртва преваре

Уколико вам неко тражи број кредитне картице, будите сигурни да је у питању превара.

„Када некоме дате број платне картице, то је као да сте му дали кеш. Број картице вам у наградним играма никада неће бити тражен и то је један од начина да одмах знате да је у питању превара“, додаје професорка Зорица Богдановић.

Уколико вам на интернету неко тражи податке које, иначе, не бисте дали незнанцу на улици, онда то немојте чинити. Уколико се пријављујете за наградну игру довољно је да дате име и имејл адресу, ништа више од тога.

Лозинку за било који сервис, слику картице, ПИН кодове, ТАН бројеве и слично нико не сме да тражи од нас и нисмо дужни да их достављамо икоме, чак ни банци. Треба имати у виду да банка или било која друга озбиљна институција никада неће тражити од нас да поверљиве информације или документа достављамо преко мејла или друштвених мрежа. 

број коментара 0 Пошаљи коментар