Како да се не упецате на наследство које сте добили

Безбедност података на интернету је све теже сачувати. Жарко Кецић, руководулац ИКТ сектора из Регистра националног домена Србије објаснио је за РТС какве све претње вребају на интернету и апеловао на грађане да буду веома скептични да се не би упецали у хакерску мрежу и грешком дали податке неком ко их може злоупотребити.

„'Фишинг', односно 'пецање', је покушај нападача да нас натера да отворимо атачмент у мејлу или да одемо на неки сајт који је копија и да тамо оставимо неке информације, било да су лични, пословни или подаци о нашим кредитним картицама. Ту је намера да се помисли да се ради о неком легалном сајту или поруци, а у ствари је реч о превари“, каже Жарко Кецић, руководулац ИКТ сектора, Регистра националног домена Србије.

Разни су начини преваре у питању, од тога да се у поруци наводе да сте добили неки новац или да се може набавити нешто јефтино, до тога да промените вашу шифру чиме они долазе у њен посед.

„Када се тако нешто деси потребно је да се пријави - националном центру, МУП-у, тужилаштву или нама“, наводи Кецић.

Он и његове колеге, како каже, као папагаји понављају да, ако не очекујете такву врсту поруке, не треба отварати атачменте у имејлу чак иако долазе од неког пријатеља или рођака, јер се у њима могу налазити многи штетни вируси, малвери, рансомверови, тројанци...

Безбедност атачмента се може проверити антивирус заштитом, али и другим начинима. Дешава се да добијете поруку од пријатеља који вам каже да је у невољи и да му треба новац, а то можете проверити простим телефонским позивом.

Прималац штетних порука је последња у низу карика у том ланцу, па и други чиниоци пре примаоца. Администратори мејл сервера и, примера ради, банке треба да преузму све потребне мере заштите како такви мејлови не би уопште ни долазили до примаоца.

Кецић каже и да, примера ради, банке у Србији немају довољно добру заштиту, односно проверу мејлова, а само 20 одсто банака има укључену заштиту у ДНС-у.

„Последњих година је ДНС коришћен у половини сајбер напада у свету. Због тога је било потребно да направимо неко унапређење и додатак ДНС-у који ће обезбедити да будемо сигурни одакле смо добили поруку и да будемо сигурни да та порука није мењана на путу од сервера до корисника“, истиче Кецић.

„На овом сајту могу да провере да ли ДНС сервери које користе раде валидацију ДНССЕК потписа. Ту се користе шифровани кључеви који потписују одговор и ДНС сервери који валидирају то утврђују да ли кључ који је коришћен одговара ономе што је добијено у одговору. На тај начин смо сигурни да порука није промењена и да су на правом месту“, објашњава Кецић.

број коментара 0 Пошаљи коментар