Читај ми!

Манастир Високи Дечани – аутентични споменик српске прошлости

Најбоље очувани храм из доба Немањића, древна лавра, Високи Дечани сазидан је у време процвата српске средњовековне државе. Бденијем почиње обележавање ктиторске славе. Литургијско величање Светог краља Стефана Дечанског због пандемије биће без присуства верника.

Све оно што се у деценијама средњег века у српским и византијским црквама стварало, у манстиру Високи Дечани развило се до тих размера да представља аутентични споменик српске прошлости.

Дечански монаси о историји светиње свакодневно упознају туристе, верујуће и све добронамерне људе. Да је Храм Вазнесења Господњег подигнут комбинацијом византијских, романичких и готичких елемената преноси и игуман немањићке задужбине.

„Свети Сава је зацртао пут изградње српског народа не као једне етничке заједнице, него пре свега као заједнице која почива на вери у Христа – православној вери и на традицији која се темељи на историји и доприносу културном и духовном породице Немањића“, наглашава игуман манастира Високи Дечани, архимандрит Сава Јањић.

Оснивач манастира краљ Стефан Урош Трећи, син краља Милутина и отац цара Душана, 1330. године је издао и оснивачку повељу Дечана и у њој забележио земљишне поседе и друге поклоне манастиру. Традицију наставља и монашко братство које припрема нова манастирска издања.

„Сада што припремамо су страдања Старе Србије и Македоније.То су сведочанства дечанских игумана, Серафима Ристића и Саве Дечанца о страдању Срба у Метохији у другој половини 19. века. Имамо и Савино писмо Берлинском конгресу као и писма два дечанска јеромонаха о томе како је манасттир у тешкој и економској и безбедоносној ситуацији 1859“, објашњава јеромонах Петар, кустос манастира Високих Дечана.

Архитекте, историчари уметности, сликари и конзерватори истичу да Дечани по својој архитектури и достигнућима представљају нешто најлепше што је створила српска рука и оставила у наслеђе не само православаца, да то светско културно добро, сачувају за нове нараштаје.